Хладни ветар је дувао кроз голе гране дрвећа на Ади Циганлији.

The cold wind blew through the bare branches of the trees at Ada Ciganlija.

Зима је донела тишину и мистериозан призвук овом популарном месту у Београду.

Winter had brought silence and a mysterious aura to this popular place in Belgrade.

Стефан је волео ово место.

Stefan loved this place.

Осетио је да је овде све могуће.

He felt that anything was possible here.

Стефан је био знатижељан момак.

Stefan was a curious guy.

Увек је тражио авантуру.

He was always seeking adventure.

Био је уморан од свакодневне рутине.

He was tired of the daily routine.

Са њим су били његови пријатељи, Мира и Ана.

With him were his friends, Mira and Ana.

Међутим, нешто чудно је привукло његову пажњу.

However, something strange caught his attention.

Једне ноћи, чуо је гласове који се одзвањају из дрвећа, поред воде.

One night, he heard voices echoing from the trees by the water.

Гласови су звучали необично, као да долазе из другог света.

The voices sounded unusual, as if they were coming from another world.

"Слушајте, чује ли неко од вас гласове?

"Listen, can any of you hear the voices?"

" питао је Стефан.

Stefan asked.

Мира се насмејала.

Mira laughed.

"Мислиш да чујеш духове?

"You think you're hearing ghosts?

То је само твоја машта," рекла је.

It's just your imagination," she said.

Ана је климнула главом, не верујући.

Ana nodded, not believing.

Али Стефан је био уверен.

But Stefan was convinced.

Одлучио је да истражи сам.

He decided to investigate on his own.

Чекао је да пријатељи оду кући.

He waited for his friends to go home.

Када је пао мрак, вратио се до језера.

When darkness fell, he returned to the lake.

Мраз је благо покривао земљу, а месец је бацао сребрнкаст сјај.

Frost gently covered the ground, and the moon cast a silvery glow.

Стефан је закорачио у шуму, слушајући.

Stefan stepped into the woods, listening.

Глас је био јачи.

The voice was stronger.

Одзвањало је кроз магловите сенке.

It echoed through the misty shadows.

Стефан је дубоко удахнуо и пратио звук.

Stefan took a deep breath and followed the sound.

Ходио је све дубље, срце му је убрзано куцало.

He walked deeper, his heart beating rapidly.

На крају, дошао је до малог извора.

Eventually, he reached a small spring.

Гласови су били јаснији и сада је могао да разликује речи.

The voices were clearer now, and he could distinguish words.

Али онда, из сене, појавио се мали концерт трубача.

But then, from the shadows, a small band of trumpeters appeared.

Старији човек, насмејан, рекао је: "Добро вечер, младићу.

An older man, smiling, said, "Good evening, young man.

Ми смо само свирали за звезде.

We were just playing for the stars."

"Стефан је остао изненађен.

Stefan was taken by surprise.

Осећао се као да је открио тајну.

He felt as if he had uncovered a secret.

"Зашто овде?

"Why here?"

" питао је.

he asked.

"Зато што овде звуци путују предивно," рекао је трубач.

"Because here the sounds travel wonderfully," said the trumpeter.

"Ти си први који нас је чуо.

"You are the first to have heard us."

"Стефан се вратио својим пријатељима следећег јутра.

Stefan returned to his friends the next morning.

Био је пун радости и самопоуздања.

He was full of joy and confidence.

Никада им није испричао тајну.

He never shared the secret with them.

Али више није осећао да му живот недостаје узбуђење.

But he no longer felt that his life lacked excitement.

Сада је знао да авантура може да чека иза сваког угла, ако само слушаш срцем.

Now he knew that adventure could await around every corner if only you listened with your heart.