Снег се тихо спуштао на Калемегдан парк.

Snow silently descended on Kalemegdan park.

Мраз је шарао крошње голих стабала, док су хладни ветрови са Саве и Дунава освежавали ваздух.

Frost decorated the branches of bare trees, while cold winds from the Sava and Danube rivers refreshed the air.

Милан је седео на старој каменој клупи, његов скиц блок на коленима и оловка у руци.

Milan sat on an old stone bench, his sketchbook on his knees and a pencil in hand.

Волео је да бележи лепоту овог парка, цртајући снажан спој историје и природе.

He loved capturing the beauty of this park, illustrating the powerful blend of history and nature.

Био је у мислима, заинтересован за нови цртеж, када је угледао Јелену.

He was deep in thought, absorbed in his new drawing, when he saw Jelena.

Јелена је корачала стазом, држећи мапу.

Jelena was walking along the path, holding a map.

Носила је капут који је једва одолевао хладноћи.

She wore a coat that barely resisted the cold.

Испитивала је путељке парка, тражећи најбољи угао за поглед на ушће.

She was exploring the park's paths, searching for the best angle to view the confluence.

Неопрезно, мапа јој паде из руке, однете ветром ближе клупи на којој је Милан седео.

Carelessly, the map slipped from her hand, carried by the wind closer to the bench where Milan sat.

"Да ти помогнем," рече Милан, савијајући се и подижући мапу.

"Can I help you?"

Надвладао је тренутак сумње у себи, одлучан да направи корак напред.

said Milan, bending down and picking up the map.

"Хвала," одговори Јелена са осмехом.

He overcame a moment of self-doubt, determined to make a move forward.

"Још нисам била у Београду, па сам мало изгубљена.

"Thank you," replied Jelena with a smile.

"Милан је узео дах и одлучи да настави разговор.

"I haven't been to Belgrade before, so I'm a bit lost."

"Ја живим овде.

Milan took a breath and decided to continue the conversation.

Могу ти показати скривена места, ако желиш.

"I live here.

"Јелена је погледала Миланове детаљне цртеже у његовом скиц блоку.

I can show you hidden spots if you want."

"Ти си уметник!

Jelena glanced at Milan's detailed drawings in his sketchbook.

Имаш ли неке префериране погледе овде?

"You're an artist!

""Свако место има своју лепоту," Милан одговори полако, црвен у лицу одлађен у разговору.

Do you have any preferred views here?"

Разговор је текао, као река, развијајући их као људе који тек откривају ширину света.

"Every place has its own beauty," Milan replied slowly, blushing as the conversation carried on.

Милан се трудио да преброди своју стидљивост, док је Јелена уживала у његовом друштву, осетивши узбуђење новог откривања.

Their conversation flowed like a river, developing them as people who were just beginning to discover the breadth of the world.

Док су шетали, стигоше до рачвања на стази.

Milan struggled to overcome his shyness, while Jelena enjoyed his company, feeling the excitement of new discoveries.

Мали спор је избио око тога којим путем да наставе.

As they walked, they reached a fork in the path.

Јелена је бирала десно, где су старе зидине тврђаве спуштале повремене капи снега;

A small dispute arose about which way to continue.

Милан је одбрао лево, где су потоци рефлектовали сунчеве зраке.

Jelena chose the right, where old fortress walls occasionally shed drops of snow; Milan chose the left, where streams reflected the sun's rays.

"Можда ти знаш боље," смејала се Јелена, "али ја волим изазове!

"Maybe you know better," Jelena laughed, "but I love challenges!"

"Милан се смејао са њом, схвативши да разлика у мишљењима може бити пријатељска и лако решена.

Milan laughed with her, realizing that differences in opinions can be friendly and easily resolved.

"Можемо обоје истражити.

"We can explore both.

Несрећа неће ни нас преварити.

Misfortune won't deceive us either."

"Одлучише да заједно наставе, мењајући стазе како срце жели.

They decided to continue together, changing paths as their hearts desired.

Кроз забаву и разговор, њихова веза је јачала.

Through fun and conversation, their bond strengthened.

Милан је осетио нову сигурност, а Јелена је разумела шарм непромишљених сусрета.

Milan felt a new confidence, and Jelena understood the charm of unplanned encounters.

Када су стигли до краја стазе, посматрали су усидрени бродове на конгруенцији Саве и Дунава, осетивши смиреност и велику захвалност за дан који нису планирали и једно друго.

When they reached the end of the path, they observed the moored boats at the confluence of the Sava and Danube, feeling calm and greatly thankful for a day they hadn't planned and for each other.

Тихо, са много више самопоуздања него на почетку, Милан предложи:"Можемо наставити дружење.

Quietly, with far more confidence than at the start, Milan suggested: "We can continue hanging out.

Теби се свидео парк, а ја сам уживао у твојем друштву.

You enjoyed the park, and I enjoyed your company."

"Јелена климну главом, јер у овом дану, и у овом парку, нашли су нешто више од пуке шетње.

Jelena nodded, because on this day, and in this park, they found more than just a stroll.

Нашли су ново пријатељство.

They found a new friendship.