Зимски ветар нежно је дувао кроз зидине старог Калемегдана.

The winter wind gently blew through the walls of the old Kalemegdan.

Беловијели снег покривао је тло док се породица окупљала у част Дана државности Србије, Сретње.

The pure white snow covered the ground as the family gathered in honor of Serbia's Statehood Day, Sretenje.

Милена је стајала са стране, гледајући како се људи окупљају.

Milena stood aside, watching as people gathered.

Њено срце било је испуњено надом, али и бригом.

Her heart was filled with hope, but also concern.

Милена је тражила свог млађег брата Бојана.

Milena was searching for her younger brother, Bojan.

Он је био увек насмејан и покушавао је да донесе мир међу члановима породице.

He was always smiling and tried to bring peace among family members.

Коначно га је уочила, разговарао је са веселом групом људи.

She finally spotted him, talking with a cheerful group of people.

Пришла му је и тихо рекла: "Бојане, јеси ли видео Зорана?

She approached him and quietly said, "Bojane, have you seen Zoran?"

"Бојан је климнуо главом.

Bojan nodded.

"Тамо је, код старих зидина.

"He's over there, by the old walls."

" Показао је руком.

He pointed with his hand.

Зорана, њиховог отуђеног рођака, није било лако приступити.

Zoran, their estranged cousin, was not easy to approach.

Након свађе пре неколико година, његов однос с фамилијом се охладио.

After a quarrel a few years ago, his relationship with the family had cooled.

Милена је знала да мора да разговара с њим, да објасни прошлост и покуша да врати мир.

Milena knew she had to talk to him, to explain the past and try to bring back peace.

Скупила је храброст и пришла Зорану.

She gathered her courage and approached Zoran.

Он је био сам, гледајући у даљину, преко сјајних река Саве и Дунава.

He was alone, gazing into the distance over the bright rivers, Sava and Danube.

"Зоране," рекла је меко, стајући поред њега.

"Zorane," she said softly, standing next to him.

Он се окренуо, изненађен.

He turned, surprised.

"Милена," рекао је, осврћући се око себе.

"Milena," he said, glancing around.

Његово лице показивало је помешане емоције.

His face showed mixed emotions.

"Морамо да разговарамо," рекла је Милена искрено.

"We need to talk," Milena said sincerely.

"Прошлост је иза нас, али не можемо је игнорисати.

"The past is behind us, but we can't ignore it."

"Зоран је климатнуо главом.

Zoran nodded.

"Знам.

"I know.

Толико ствари је остало неразјашњено.

So many things have been left unresolved."

"Сатима су причали, и лед који је стајао међу њима је почео да се топи.

For hours, they talked, and the ice that stood between them began to melt.

Разменили су исповести, открили неспоразуме и покајали се због старих грешака.

They exchanged confessions, uncovered misunderstandings, and repented for past mistakes.

Када је сунце почело да залази, ведрина је испунила Миленино срце.

As the sun began to set, a sense of serenity filled Milena's heart.

Са осмехом је пружила руку Зорану.

With a smile, she extended her hand to Zoran.

"Хвала ти што си саслушао.

"Thank you for listening."

"Зоран је прихватио њену руку и осетио топлину која је дуго недостајала.

Zoran took her hand and felt the warmth that had been missing for so long.

"Хвала теби што си почела овај разговор.

"Thank you for starting this conversation."

"Када су се вратили међу породицу, атмосфера је била другачија.

When they returned to the family, the atmosphere was different.

Бојан је приметио искру радости међу њима и задовољно климнуо главом.

Bojan noticed the spark of joy between them and nodded with satisfaction.

Вече је завршило занимљивим разговорима и смехом, како и доликује породичном слављу.

The evening ended with interesting conversations and laughter, as befits a family celebration.

Тако је, захваљујући својој храбрости и невероватној жељи за породичним миром, Милена ослободила прошлост и нашла нову повезаност са својим најдражима.

Thus, thanks to her courage and incredible desire for family peace, Milena released the past and found a new connection with her loved ones.

У вечности Калемегдана, на залеђеном ваздуху, породица је нашла своју топлину.

In the eternity of Kalemegdan, in the freezing air, the family found their warmth.