Испод звезданог неба, Калемегдан у Београду завијао се у снежни плашт.

Under the starry sky, Kalemegdan in Beograd was wrapped in a snowy cloak.

Милош, са срцем које је брзо куцало испод зимске јакне, стајао је испред главног улаза.

Miloš, with a heart beating fast beneath his winter jacket, stood in front of the main entrance.

Носио је са собом мали пакет, пажљиво упакован у шарени папир.

He carried with him a small package, carefully wrapped in colorful paper.

Било је то Јеленин рођендан, и он је планирао изненађење које ће је оставити без даха.

It was Jelena's birthday, and he planned a surprise that would leave her breathless.

Милош је тајно волео Јелену.

Miloš secretly loved Jelena.

Сада је био тренутак да јој отвори срце.

Now was the moment to open his heart to her.

Јелена и Стефан су стигли уз смех и весеље, остављајући траг у снегу.

Jelena and Stefan arrived with laughter and joy, leaving a trail in the snow.

Стефан, са својом природном харизмом, увек је био у центру пажње, али Милош је решио да то вече буде посебно за Јелену.

Stefan, with his natural charisma, was always the center of attention, but Miloš was determined that this night would be special for Jelena.

Вече у коме њена радост неће бити само одраз Стефанове светлости, већ права срећа коју само најближи пријатељи могу пружити.

A night where her joy would not only be a reflection of Stefan's light, but true happiness that only the closest friends could provide.

Свећаци, суптилно постављени дуж зидова тврђаве, стварали су чаробну атмосферу.

Candles, subtly placed along the fortress walls, created a magical atmosphere.

Милош је гледао кроз прозоре према светлима града.

Miloš looked through the windows toward the city lights.

Надао се да ће романтични амбијент бити савршен за његов план.

He hoped that the romantic ambiance would be perfect for his plan.

Јелена је загрлила Милоша, захвална на изненађењу, а Стефан се шалио и причао приче које су грејале вече.

Jelena hugged Miloš, grateful for the surprise, while Stefan joked and told stories that warmed the evening.

Док се вечера настављала, и док су се чујали звуци лагане музике, Милош је осетио сумњу.

As the dinner continued, and with the sounds of soft music in the background, Miloš felt doubt.

Стефан је устао да наздрави и рекао речи које су биле толико искрене да су освојиле срца свих присутних.

Stefan stood up to make a toast and said words so sincere that they won the hearts of all present.

Милош је осетио како му се руке зноје.

Miloš felt his hands sweating.

Његов тренутак је био на измаку.

His moment was slipping away.

У паузи између здравица, Милош је окупио храброст и позвао Јелену на поглед са терасе.

During a pause between toasts, Miloš gathered his courage and invited Jelena for a view from the terrace.

Стојећи на хладном, гледали су како се градска светла трепере у даљини.

Standing in the cold, they watched the city lights flicker in the distance.

„Желим да ти кажем нешто,“ почео је Милош.

"I want to tell you something," Miloš began.

„Ово није само твој специјални дан.

"This isn't just your special day.

За мене је увек било посебно бити твој пријатељ.

It's always been special for me to be your friend.

Годинама сам те гледао и...“ Он је дубоко удахнуо.

For years, I've watched you and..." He took a deep breath.

„Волим те, Јелена.“

"I love you, Jelena."

Она је заћутала на тренутак, а затим га благо загрлила.

She was silent for a moment, then gently hugged him.

„Милош,“ рекла је „Ово је изненађење за мене.

"Miloš," she said, "This is a surprise for me.

Не знам шта да кажем, али значи ми пуно што си поделио своја осећања.“

I don't know what to say, but it means a lot to me that you shared your feelings."

Стајали су тако, у тим тихим тренуцима, док су звезде преносиле свој неми сјај.

They stood like that, in those quiet moments, as the stars carried their silent glow.

Иако Милош није одмах добио одговор који је очекивао, осећао је лакоћу.

Although Miloš didn’t immediately receive the answer he expected, he felt a sense of relief.

Сада је знао да је направио прави корак.

Now he knew he had made the right move.

Љубав је ризик, али она врста ризика која води ка истинској храбрости.

Love is a risk, but the kind of risk that leads to true courage.

А храброст је та која му је коначно донела мир.

And it was this courage that finally brought him peace.