Снег је тихо падао на кровове и стазе интерната у малом селу.

The snow was quietly falling on the roofs and paths of the boarding school in the small village.

Ветар је носио зимски мирис кроз пуцкетање ватре у камину.

The wind carried the winter scent through the crackling of the fire in the fireplace.

Милан, ученик који је живео за учење и успех, седео је у својој соби.

Milan {Milan}, a student who lived for learning and success, was sitting in his room.

Соба је била скромна и уредна, са гомилама књига које су обично стајале на столу.

The room was modest and tidy, with piles of books usually placed on the table.

Ана и Петар, Миланови пријатељи, шетали су ходницима школе, уживајући у кратким тренутцима предаха.

Ana {Ana} and Petar {Petar}, Milan's friends, were walking through the school corridors, enjoying brief moments of respite.

Они су знали да је Милан поново дубоко у књигама, као и обично.

They knew that Milan was once again deeply into his books, as usual.

Миланова жеља да се истакне на предстојећим испитима била је велика.

Milan's desire to excel in the upcoming exams was great.

Хтео је да освоји стипендију и учини своју породицу поносном.

He wanted to win a scholarship and make his family proud.

Али у последње време мистериозне главобоље су почеле да му отежавају.

But lately, mysterious headaches had begun to hinder him.

„Мораш се одморити,“ говорила је Ана, једног дана када су се срели у трпезарији.

"You need to rest," Ana said one day when they met in the dining hall.

„Твоје здравље је важније.

"Your health is more important."

“„Не могу сада да станем,“ одговорио је Милан, трљајући чело, игноришући благи бол који је претио да се преобрази у јаку мигрену.

"I can't stop now," Milan replied, rubbing his forehead, ignoring the mild pain that threatened to turn into a strong migraine.

„Морам завршити са учењем.

"I have to finish studying."

“Петар је климао главом, знајући да је Милан тврдоглав.

Petar nodded, knowing Milan was stubborn.

„Само не претеруј.

"Just don't overdo it.

Нећеш моћи да полажеш испите ако те глава боли тако.

You won't be able to take the exams if your head hurts like that."

“Како се ближио дан важног испита, Милан је наставио да учи до касно у ноћ.

As the day of the important exam approached, Milan continued to study late into the night.

Док је време пролазило, бол се повећавао.

As time passed, the pain increased.

Медицинска сестра у школи му је препоручила одмор, али Милан је одлучио да игнорише савете.

The school nurse recommended rest, but Milan decided to ignore the advice.

На дан испита школа је била покривена дебелим слојем снега.

On the day of the exam, the school was covered in a thick layer of snow.

Учионица је била тиха, а руке ученика писале су жељено знање на папир.

The classroom was quiet, and the students' hands wrote desired knowledge on paper.

Милан је осећао да ће ускоро све достићи врхунац.

Milan felt that everything would soon reach a climax.

Док је час откуцавао, мигрена је постајала неподношљива.

As the clock ticked, the migraine became unbearable.

Снага бола га је сломила и Милан је схватио да не може да настави.

The intensity of the pain broke him, and Milan realized he could not continue.

Окренуо се погледом ка просветитељки.

He turned his gaze towards the teacher.

Дубоко је удахнуо и подигао руку.

He took a deep breath and raised his hand.

„Треба ми пауза,“ рекао је једноставно, премда тешко.

"I need a break," he said simply, though with difficulty.

Учитељица је с разумевањем климнула главом, позвавши медициснку сестру.

The teacher nodded with understanding, calling the nurse.

„Све је у реду, Милане,“ рекла му је.

"It's okay, Milan," she said to him.

„Здравље је прије свега.

"Health comes first."

“Док је седео у школском медицинском одељењу, Милан је схватио важну лекцију.

While sitting in the school's medical department, Milan learned an important lesson.

До тог тренутка, није схватао колико је важно слушати своје тело и потребе.

Until that moment, he had not understood how important it was to listen to his body and needs.

Одлучио је да више никад неће жртвовати здравље за академски успех.

He decided that he would never again sacrifice health for academic success.

Када су Ана и Петар дошли да га виде касније, Милан се насмејао, иако је његова глава још увек болела с времена на време.

When Ana and Petar came to see him later, Milan smiled, even though his head still occasionally hurt.

Одлучио је да ће следећи пут питати за помоћ када му буде потребна, прихватајући да чак и највреднији студенти морају да знају своје границе.

He decided that next time he would ask for help when needed, accepting that even the most diligent students must know their limits.

Зима је носила свој бели плашт, али Милан је сада знао да је најважније бринути се о себи.

Winter wore its white cloak, but Milan now knew that the most important thing is to take care of oneself.

Испити и школе могу сачекати, али здравље и живот не смеју бити угрожени.

Exams and school can wait, but health and life must not be compromised.