Снег је падао густо, покривајући све у белу слојевиту тишину.

The snow was falling heavily, covering everything in a layered white silence.

Милан је ходао споро, остављајући за собом нејасне трагове на замрзнутој земљи.

Milan walked slowly, leaving behind him vague traces on the frozen ground.

Јелена је била уз њега, пажљиво пазећи на сваки његов корак.

Jelena was beside him, carefully watching each of his steps.

Милан је био болестан.

Milan was sick.

Његова кожа је била врућа од инфекције, а сваки корак му је стварао муку.

His skin was hot from the infection, and each step brought him agony.

Требало му је нешто више од наде - требали су му антибиотици, али они су били реткост у овом пост-апокалиптичном свету.

He needed something more than hope—he needed antibiotics, but they were a rarity in this post-apocalyptic world.

Док су се кретали кроз рушевине некадашњег града, туштели су заједно, тражећи нешто, било шта што би могло помоћи.

As they moved through the ruins of the former city, they shuffled together, searching for anything that might help.

Тада су срели Сашу.

Then they met Saša.

Једног тренутка замишљена фигура, стајала је на далекој згради, као сенка у снегу.

A momentary, thoughtful figure stood on a distant building, like a shadow in the snow.

Пришла је лаганим кораком, али је задржала раздаљину.

She approached with a slow step but kept her distance.

„Знам где можете пронаћи лекове,“ рекла је.

"I know where you can find medicine," she said.

Њен глас је био тих, али у себи је носио сигурност.

Her voice was quiet, but it carried certainty.

Милан ју је погледао сумњичаво, помишљајући на све опасности поверења у непознате.

Milan looked at her suspiciously, considering all the dangers of trusting strangers.

Али време је истицало, а на другој страни понуда је била нада у живот.

But time was running out, and on the other side, the offer was a hope for life.

Донесена је одлука.

A decision was made.

Милан одлучи да јој верује, осећајући да можда носи знак спасења.

Milan decided to trust her, feeling that perhaps she carried a sign of salvation.

Зима је била немилосрдна док су путовали према заборављеној апотеци, коју им је Саша споменула.

Winter was relentless as they traveled to the forgotten pharmacy Saša had mentioned.

Снег их је шибао и ледени ветар је доносио jецаj нечег изгубљеног.

The snow whipped against them, and the icy wind carried the wail of something lost.

Када су стигли, место је изгледало као да је природа преузела сваки његов део.

When they arrived, the place looked as if nature had taken over every part of it.

Саша је брзо зауставила групу пре него што би прешли преко невидљиве границе сигурности.

Saša quickly stopped the group before they crossed an invisible line of safety.

„Морамо бити опрезни,“ упозорила је.

"We must be careful," she warned.

Заједно су пробијали систем безбедности.

Together, they broke through the security system.

Јелена користила своје умеће у откривању замки, док је Саша водила пут.

Jelena used her skill in detecting traps, while Saša led the way.

Напетост је била опипљива, као хладноћа у ваздуху, али је њихова заједничка одлучност била јача.

The tension was tangible, like the cold in the air, but their shared determination was stronger.

Коначно су ушли.

Finally, they entered.

Зграда је била празна и тиха, али су пронашли оно што су тражили.

The building was empty and quiet, but they found what they were looking for.

Антибиотици су били ту, заборављени и запуштени у једном кабинету.

The antibiotics were there, forgotten and neglected in a cabinet.

Са лековима у рукама, полако су се враћали кроз снег, осећајући олакшање и нови осећај наде.

With the medicine in hand, they slowly made their way back through the snow, feeling relief and a new sense of hope.

Саша је показала да је више него само лутајући странац.

Saša proved to be more than just a wandering stranger.

Милан је по први пут осетио да можда ипак могу да преживе, ако верују једни другима и раде заједно.

Milan felt for the first time that maybe they could survive if they trust each other and work together.

Нови дан је освануо, хладан и тих, са зраком неке другачије светлости.

A new day dawned, cold and quiet, with a beam of some different light.

Милан је знао да је савладао једну битку, али рат за опстанак тек почиње.

Milan knew he had overcome one battle, but the war for survival was just beginning.

Са Јеленом уз себе и Сашом као новим савезником, они су кренули напред, корачајући ка нестабилној будућности.

With Jelena by his side and Saša as a new ally, they moved forward, stepping into an uncertain future.

Јер, у свету где је све нестало, пријатељство је највредније благо.

For, in a world where everything has vanished, friendship is the most valuable treasure.