Калемегданска тврђава, покривена леденим белим покривачем, изгледала је мистично тог хладног зимског дана.

Kalemegdan fortress, covered with an icy white blanket, looked mystical on that cold winter day.

Њени камени зидови блистали су на сунцу, а ђаци су узбуђено шетали у пратњи учитеља.

Its stone walls glistened in the sun, and students walked excitedly in the company of their teacher.

Милош, дечак са неустрашивим духом и очима пуним радозналости, ходао је поред своје другарице Јелене.

Milos, a boy with a fearless spirit and eyes full of curiosity, walked beside his friend Jelena.

Она је увек била уздржана, пазила је на правила и увек се питала о последицама сваке њихове авантуре.

She was always reserved, careful to follow the rules, and always wondered about the consequences of their every adventure.

Али с Милошем, чак и она се некако нашла што више уплетена у његове планове.

But with Milos, even she somehow found herself more involved in his plans.

"Чуо сам да постоји тајни тунел испод тврђаве," рекао је Милош тихо, изазивајући Јеленину знатижељу, али и забринутост.

"I heard there's a secret tunnel under the fortress," said Milos quietly, sparking Jelena's curiosity but also concern.

"Не смемо се одвајати од групе," опоменула га је, али у његовим очима блистала је искра која се није могла лако угасити.

"We shouldn't stray from the group," she warned him, but in his eyes gleamed a spark that couldn't be easily extinguished.

Док су наставили с обиласком, Милош је приметио мали отвор у зиду, заклоњен гајтанима шумског растиња.

As they continued the tour, Milos noticed a small opening in the wall, concealed by strands of forest vegetation.

Нико из групе није приметио, али Милош је једва дочекао шансу да истражи.

No one from the group noticed, but Milos eagerly awaited the chance to explore.

"Молим те, Јелена, хајде да видимо шта је то.

"Please, Jelena, let's see what it is.

Само мало, неће ни приметити да нас нема," убеђивао ју је.

Just for a little bit, they won't even notice we're gone," he persuaded her.

После кратког размишљања, Јелена уздахну и пристаде.

After some consideration, Jelena sighed and agreed.

"Али само ако обећаш да ћемо се брзо вратити.

"But only if you promise we'll be back quickly."

"Склонили су неколико грана и ушли у мрачно предворје тунела.

They moved aside a few branches and entered the dark entrance of the tunnel.

Тихо су корачали, са срцима која су им снажно куцала.

They walked quietly, with hearts pounding.

Милош је био одушевљен, а Јелена је пазила на сваки звук.

Milos was thrilled, and Jelena listened intently to every sound.

Одједном су наишли на зид.

Suddenly, they encountered a wall.

Били су на крају пута.

They were at the end of the path.

Али онда, чули су кораке.

But then, they heard footsteps.

"Нећемо стићи назад ако нас открију," прошаптала је Јелена.

"We won't make it back if they discover us," whispered Jelena.

"Морамо да се сакријемо," одговорио је Милош.

"We have to hide," replied Milos.

Сакрили су се иза једног већег камена и затајали дах.

They hid behind a larger stone and held their breath.

Кораци су прошли без заустављања и убрзо се изгубили у даљини.

The footsteps passed without stopping and soon faded into the distance.

Одахнули су и, са осећајем мало већег поверења, вратили се истим путем до групе.

They exhaled with relief and, with a sense of newfound confidence, returned the same way back to the group.

Када су се вратили, учитељ није приметио да су одсутни, а ђаци су били превише заузети разгледањем остатка тврђаве.

When they returned, the teacher hadn’t noticed their absence, and the students were too busy admiring the rest of the fortress.

Док су Милош и Јелена стајали у групи, разменили су погледе и благо се осмехнули.

As Milos and Jelena stood in the group, they exchanged glances and smiled gently.

"Било је ризично, али вредело је," рекла је Јелена, изненађена сопственим осећањем задовољства.

"It was risky, but it was worth it," said Jelena, surprised by her own sense of satisfaction.

"Ипак сам научио да не треба увек ићи главом без обзира," признао је Милош.

"I've learned not to always act recklessly," admitted Milos.

Сиумза их је огрнуо лаганим снегом, али сада су обоје знали да су не само пронашли тајни тунел, већ и ново пријатељство које ће издржати суровости и богатства сваке нове авантуре.

A light snow enveloped them, but now they both knew they had not only found a secret tunnel but also a new friendship that would withstand the hardships and riches of every new adventure.