Снег је тихо падао, покривајући улице Београда белим покривачем док је зима стигла у пуном сјају.

The snow was quietly falling, covering the streets of Beograd with a white blanket as winter arrived in all its glory.

У једном малом, угодном кафеу на углу, прозори су били замагљени од топлоте изнутра.

In a small, cozy café on the corner, the windows were fogged up from the heat inside.

Сјајна топлота и мирис свеже печених колача и кафе испуњавали су простор.

The warm glow and the aroma of freshly baked pastries and coffee filled the space.

Кафе је био украшен за православни Божић са светлуцавим лампицама и украшавањима.

The café was decorated for Orthodox Christmas with twinkling lights and ornaments.

Јелена је седела за столом близу прозора, уживајући у топлини простора, али осећајући умор који јој је увек био тихи пратилац.

Jelena was sitting at a table near the window, enjoying the warmth of the space, but feeling the fatigue that was always her silent companion.

Њени пријатељи, Никола и Милош, били су узбуђени због празника и цео дан су говорили о поклонима и плановима.

Her friends, Nikola and Miloš, were excited about the holidays and chatted all day about gifts and plans.

Јелена је са осмехом пратила разговор, трудећи се да не покаже знаке умора.

Jelena followed the conversation with a smile, trying not to show signs of exhaustion.

Никола је био пажљив пријатељ и приметио је њену бледу вилицу и лагано спуштање рамена.

Nikola was a perceptive friend and noticed her pale face and the slight droop of her shoulders.

Милош, увек весео и мало расејан, није примећивао ништа необично.

Miloš, always cheerful and a bit scatterbrained, didn't notice anything unusual.

Са сваким сатом који је пролазио, Јеленина је енергија слабила.

With each hour that passed, Jelena's energy waned.

Желела је да овај дан учини посебним за своје пријатеље и није имала намеру да им призна колико се осећа исцрпљено.

She wanted to make this day special for her friends and had no intention of admitting how exhausted she felt.

Одлучила је да издржи.

She decided to persevere.

Међутим, док су звона са оближње цркве најављивала вече, осетила је како јој се вид замагљује и глава је постала лака.

However, as the bells from the nearby church announced the evening, she felt her vision blur and her head became light.

"Јелена, јеси ли добро?

"Jelena, are you okay?"

" Никола је упитао, забринут, док ју је ухватио за руку.

Nikola asked, concerned, as he took her hand.

"Само сам мало уморна," покушала је да се насмеје, али глас јој је био слаб.

"I'm just a little tired," she tried to smile, but her voice was weak.

Никола је знала све њене тајне из доба младости.

Nikola knew all her secrets from their youth.

"Ти кријеш нешто од нас," рекао је меко, али довољно гласно да и Милош чује.

"You're hiding something from us," he said softly, but loud enough for Miloš to hear.

Јелена је знала да је време да престане сакривати.

Jelena knew it was time to stop hiding.

Уздахнула је дубоко и признала: "Имам хронично стање које ме чини уморном.

She sighed deeply and confessed, "I have a chronic condition that makes me tired.

Нисам хтела да вас оптерећујем.

I didn't want to burden you."

"Милош је био затечен, гледајући је изненађено, али Никола је само осмехујући се, стиснуо њену руку.

Miloš was taken aback, looking at her in surprise, but Nikola just smiled and squeezed her hand.

"Требало је да нам кажеш.

"You should have told us.

Ми смо ти пријатељи.

We are your friends.

Хоћеш ли да ти наручимо чај?

Would you like us to order you some tea?"

"Јелена је одмахнула главом, али сузе су јој се населиле у очима.

Jelena shook her head, but tears welled up in her eyes.

"Захвална сам што вас имам.

"I'm grateful to have you.

Нисам знала како ће те реаговати.

I didn't know how you would react."

"Милош је пришао и загрлио је снажно.

Miloš came over and hugged her tightly.

"Јелена, ти си важна за нас.

"Jelena, you are important to us.

Заједно ћемо славити и подржавати те.

We will celebrate and support you together."

"Топлота која је испунила њено срце била је већа од топлоте кафеа.

The warmth that filled her heart was greater than the warmth of the café.

Јелена је тада схватила колико је пријатељство снажно и колико је важно допустити другима да помогну.

Jelena then realized how powerful friendship is and how important it is to allow others to help.

Тај Божић је био заиста посебан, јер је, деливши своје слабости, Јелена стигла до нове снаге и љубави људи који су је окруживали.

That Christmas was truly special because, by sharing her weaknesses, Jelena reached a new strength and felt the love of those who surrounded her.

Њена слабост постала је њена снага, јер је коначно била права, рањива и, управо због тога, снажна и вољена.

Her weakness became her strength, because she was finally real, vulnerable, and, precisely because of that, strong and loved.