Снег је тихо падао над Београдом, прекривајући чувену Калемегданску тврђаву белим велом.

Snow fell quietly over Belgrade, covering the famous Kalemegdan Fortress with a white veil.

Бојан је тихо ходао са својом малом нећаком Ањом, водећи је кроз историјске зидине.

Bojan walked silently with his little niece Anja, leading her through the historic walls.

Била је зима, и хладан ваздух је упорно забадало у носнице.

It was winter, and the cold air persistently pricked their nostrils.

Православни Божић је био пред вратима, али Бојану су породична окупљања увек изазивала извесну нелагоду.

Orthodox Christmas was just around the corner, but Bojan always felt a certain discomfort during family gatherings.

Ања је била радознала и одушевљена свиме око себе.

Anja was curious and delighted by everything around her.

Њене крупне очи су упијале сваки детаљ древне тврђаве.

Her large eyes absorbed every detail of the ancient fortress.

Бојан је био одлучан да јој пружи незабораван дан, иако су га његове мисли и даље враћале на стара породична трења.

Bojan was determined to give her an unforgettable day, even though his thoughts kept returning to old family conflicts.

„Ујка, зашто увек изгледаш тужно кад смо сви на окупу?

"Uncle, why do you always look sad when we're all together?"

“ запитала је Ања изненада док су посматрали реке Саву и Дунав како се спајају у даљини.

Anja suddenly asked as they watched the Sava and Danube rivers merge in the distance.

Бојан стаде и уздахну, гледајући унапред у бескрајну зимску белину.

Bojan stopped and sighed, looking ahead into the endless winter whiteness.

Осетио је да је дошло време да подели са неким своје мисли.

He felt it was time to share his thoughts with someone.

„Некада је лакше држати се по страни него се суочити с људима“, признаде он тихо.

"Sometimes it's easier to stay on the sidelines than to face people," he admitted quietly.

„Али тебе не желим да растужим.

"But I don't want you to be sad.

Хоћу да ти видиш колико је лепо бити заједно.

I want you to see how beautiful it is to be together."

“Ања му се насмеши, а њен поглед је одавао разумевање које није очекивао од детета.

Anja smiled at him, her gaze revealing an understanding he didn't expect from a child.

„Знам да може бити тешко.

"I know it can be tough.

Али, ја ти верујем.

But I believe in you."

“Бојан осети како топлина исцељује његове сумње.

Bojan felt warmth healing his doubts.

Одлучио је да прича с Мира о томе како да породично окупљање учинију пријатнијим за њега.

He decided to talk with Mira about how to make the family gathering more enjoyable for him.

Када су се вратили кући, Бојан је окупио храброст да позове сестру.

When they returned home, Bojan gathered the courage to call his sister.

„Можда можемо причати о неким стварима?

"Maybe we can talk about some things?"

“ предложи он Мири.

he suggested to Mira.

Како се ближио Божић, атмосфера је постајала све срдачнија.

As Christmas approached, the atmosphere became increasingly warm-hearted.

Бојан је, након дуго времена, осетио да може бити део породице на начин који га усрећује.

Bojan, after a long time, felt he could be part of his family in a way that made him happy.

На дан Божића, заједно су у цркви молитвено закорачили у нови почетак.

On the day of Christmas, they stepped prayerfully into a new beginning together in church.

Док су светлости свећа обасјавале загрљаје и осмехе око Бојана, знао је да је направио прави корак.

As the candlelight illuminated the hugs and smiles around Bojan, he knew he had taken the right step.

Одлучио је да се више не плаши прошлости.

He decided not to fear the past anymore.

У тренуцима славља, схватио је да је најважније суочити се и прихватити.

In moments of celebration, he realized the importance of facing and accepting it.

Бојан је нашао снагу у љубави према Ањи.

Bojan found strength in his love for Anja.

И тог празничног дана, испуњен радошћу и захвалношћу, схватио је да се блискост и мир могу изградити на новим темељима.

And on that festive day, filled with joy and gratitude, he realized that closeness and peace could be built on new foundations.

Сада је знао да се, са чврстим кораком, може суочити са свим препрекама које живот доноси.

Now he knew that with a firm step, he could face all the challenges that life brings.