Снег је тихо падао уочи Нове године, покривајући улице Новог Сада белим покривачем.

The snow quietly fell on New Year's Eve, covering the streets of Novi Sad with a white blanket.

У малом кафићу, осветљеном топлим сјајем, Милан, Јована и Петар седели су за округлим столом.

In a small café, lit with a warm glow, Milan, Jovana, and Petar sat around a round table.

Ваздух је био испуњен мирисом свеже печеница и звуковима празничне музике.

The air was filled with the smell of freshly cooked pork and the sounds of holiday music.

Милан, најстарији од браће и сестара, често је преузимао одговорност за породичне ствари.

Milan, the oldest of the siblings, often took on the responsibility for family matters.

Наслонивши се на столицу, прошао је кроз уобичајени ритуал започињања разговора.

Leaning on his chair, he went through the usual ritual of starting a conversation.

"Време је да одлучимо како да се бринемо о баки", рекао је, погледајући у Јовану и Петра.

"It's time to decide how to care for grandma," he said, looking at Jovana and Petar.

Јована, практична и чврстог става, гледала је према прозору, испуњена осећањем да жели више слободе од обавеза које су често пратиле породични живот.

Jovana, practical and steadfast, gazed toward the window, filled with a desire for more freedom from the obligations that often came with family life.

"Мислим да би професионална нега била најбоља. Али знам да је скупо."

"I think professional care would be best. But I know it's expensive."

Петар, најмлађи и идеалистички настројен, није одмах одговорио.

Petar, the youngest and idealistic, did not respond immediately.

У његовом срцу се бурила мешавина емоција док је размишљао.

A mix of emotions swirled in his heart as he pondered.

"Можда можемо сами", рекао је тихо.

"Maybe we can do it ourselves," he said quietly.

"Бака је увек говорила да је породица најважнија."

"Grandma always said that family is the most important."

Напетост између њих се могла сећи ножем.

The tension between them was palpable.

Милан је осетио тежину одлуке која га је изједала.

Milan felt the weight of the decision eating away at him.

"Знам да се сви трудимо... али потребна ми је ваша подршка", рекао је, напокон откривајући своју рањивост.

"I know we're all trying... but I need your support," he said, finally revealing his vulnerability.

"Не могу сам."

"I can't do it alone."

Ћутање је за тренутак обгрлило сто, пре него што Јована усмјери поглед према Милану, њене очи пуне разумевања.

Silence enveloped the table for a moment before Jovana directed her gaze toward Milan, her eyes full of understanding.

"Поделићемо одговорности", предложила је, добронамерно.

"We will share the responsibilities," she proposed kindly.

Петар се насмешио, сада са више самопоуздања.

Petar smiled, now with more confidence.

"Видећемо шта можемо да урадимо заједно", додао је, стиснувши руку Милану.

"We'll see what we can do together," he added, squeezing Milan's hand.

Док су утичали кафом, планирали су распоред посета баки.

As they sipped their coffee, they planned a schedule for visiting grandma.

Договорили су се да свако од њих преузме по део обавеза, а у међувремену ће потражити и јефтиније професионалне опције.

They agreed that each of them would take on a portion of the duties, and in the meantime, they would search for more affordable professional options.

Нова година је била на прагу, али право славље било је у том малом кафићу.

The New Year was imminent, but the true celebration was in that small café.

Схватили су да је подршка једни другима највећи дар који могу пружити.

They realized that supporting each other was the greatest gift they could offer.

Милан је осетио олакшање.

Milan felt relief.

Научио је да не мора сам носити терет.

He learned that he didn't have to carry the burden alone.

Вере у своју породицу враћале су му снагу и наду.

Faith in his family restored his strength and hope.

Кафић је остао топло и пријатељско место у хладној ноћи, приближавајући празничне тренутке ближе срцу породице.

The café remained a warm and friendly place on a cold night, bringing the holiday moments closer to the family's heart.