Снег је тихо падао испред Стартит центра, где је атмосфера врвелa од енергије.

The snow was quietly falling in front of the Startit center, where the atmosphere buzzed with energy.

Млади предузетници и програмери били су дубоко у мислима, удубљени у своје беле табле.

Young entrepreneurs and programmers were deep in thought, engrossed in their whiteboards.

У једној од светлећих просторија седели су Милан и Јелена.

In one of the glowing rooms sat Milan and Jelena.

Њих двоје су радили на новој идеји која би могла променити свет технологије.

The two of them were working on a new idea that could change the world of technology.

Милан је био узбуђен, али временом збуњен.

Milan was excited, but gradually confused.

Ближио се Божић, а он је још увек био без поклона за своју породицу.

Christmas was approaching, and he still hadn't gotten presents for his family.

Његов ум је био препун идеја, али и телефонских позива и имејлова од потенцијалних инвеститора.

His mind was full of ideas, but also of phone calls and emails from potential investors.

Јелена, његов партнер у послу, посматрала је како се Милан врпољи.

Jelena, his business partner, watched as Milan fidgeted.

"Милане, мораш се одмакнути од рачунара," рече Јелена спокојно, "породица је важнија од свега.

"Milane, you need to step away from the computer," said Jelena calmly, "family is more important than anything."

""Знам, али не могу све сам," уздахнуо је Милан.

"I know, but I can't do it all myself," sighed Milan.

Јелена је предложила да оду заједно у оближњи тржни центар.

Jelena suggested they go together to the nearby shopping center.

Можда ће тамо пронаћи инспирацију.

Perhaps there they would find inspiration.

Празничне светлости и звуци купаца пригушили су звук снега.

The holiday lights and the noise of shoppers muffled the sound of the snow.

Милан је погледао свој телефон и осетио притисак.

Milan looked at his phone and felt the pressure.

Баш кад су стигли до продавница, стигао је нови имејл.

Just as they reached the stores, a new email arrived.

"Милане!

"Milane!"

" подвикну Јелена благо, враћајући га у реалност.

Jelena gently exclaimed, bringing him back to reality.

"Није то сада важно.

"That's not important right now.

Породица чека.

Family is waiting."

"Милан је склонио телефон и почео да гледа око себе.

Milan put away his phone and began to look around.

Продавнице су нудиле много, али мало тога је изгледало довољно добро.

The stores offered plenty, but little seemed good enough.

Њих двоје прошли су кроз гомилу покушавајући да нађу нешто посебно.

The two of them moved through the crowd trying to find something special.

Милан је осетио како му време цури.

Milan felt time slipping away.

Његове руке су биле празне.

His hands were still empty.

Јелена је изненада застала испред мале продавнице рукотворина.

Jelena suddenly stopped in front of a small craft shop.

"Ово је то," рекла је.

"This is it," she said.

Унутра су пронашли предмете пуне срца - ручно рађене свешке за његову сестру, топле шалове за баку и чајеве за родитеље.

Inside, they found items filled with heart—handmade journals for his sister, warm scarves for grandma, and teas for his parents.

Сваки предмет имао је причу, баш као и они.

Each item had a story, just like them.

Милан је осетио како се притисак расте.

Milan felt the pressure lift.

Са кесама у рукама, погледао је Јелену захвално.

With bags in hand, he looked at Jelena gratefully.

"Без тебе не бих успео," рекао је кроза свеже пахуље које су поново почеле да падају.

"I couldn't have done it without you," he said through the fresh snowflakes that began to fall again.

Јелена се само насмешила.

Jelena just smiled.

"С времена на време, свима нам је потребна помоћ.

"From time to time, we all need help."

"Милан је научио да се ослони на Јелену као равнотежу у животу.

Milan learned to rely on Jelena as a balance in life.

Разумео је да је комуникација кључ, а породица и пријатељи вреде више од сваке идеје коју би могао имати.

He understood that communication is key, and family and friends are worth more than any idea he might have.

Како су напуштали тржни центар, у срцу је носио мир.

As they left the shopping center, he carried peace in his heart.

Божић је био спреман да се дочека са правом радошћу.

Christmas was ready to be welcomed with true joy.