Снежни пахуљици лагано су падали на прозоре канцеларије.

Snowflakes were gently falling on the office windows.

Било је тихо зимско јутро у срцу Београда.

It was a quiet winter morning in the heart of Belgrade.

Канцеларија је била живописна, украси и вештачки снег красили су просторије, али упркос празничном духу, напетост се могла осетити у ваздуху.

The office was vivid, adorned with decorations and artificial snow, but despite the festive spirit, tension could be felt in the air.

Милена је седела за својим столом, гледајући на екран пун бројки и рокова.

Milena was sitting at her desk, looking at a screen full of numbers and deadlines.

Жељела је да покаже своје способности и да напредује на послу.

She wanted to demonstrate her capabilities and advance in her job.

Њен менаџер, Александар, био је захтеван и увек је тражио више.

Her manager, Aleksandar, was demanding and always asked for more.

У том тренутку, нова колегиница Јелена, која је била позната по својој љубазности, улази у канцеларију.

At that moment, a new colleague, Jelena, known for her kindness, entered the office.

Милена је приметила да Јелена изгледа бледо и као да јој не иде добро.

Milena noticed that Jelena looked pale and seemed unwell.

Гласно је закашљала, а Милена се одмах забринула.

She coughed loudly, and Milena immediately became concerned.

- "Јелена, јеси ли добро?

"Jelena, are you okay?"

" упитала је Милена, прилазећи јој.

asked Milena, approaching her.

Јелена је једва изустила: "Мислим да ми није добро.

Jelena barely managed to say, "I think I'm not well.

Може бити алергија.

It might be an allergy."

"У том тренутку Александар улази у собу, носећи гомилу папира.

At that moment, Aleksandar entered the room, carrying a pile of papers.

Милена оклева, размишљајући да ли да прекине посао или да помогне Јелени.

Milena hesitated, contemplating whether to interrupt her work or help Jelena.

Јелена је тог тренутка пала на под.

Just then, Jelena collapsed on the floor.

Паника је захватила канцеларију.

Panic engulfed the office.

Милена, не размишљајући, узела је телефон и позвала хитну помоћ.

Without thinking, Milena grabbed the phone and called an ambulance.

Брзо је пришла Јелени и покушала помоћи како је знала, сећајући се прве помоћи коју је учила.

She quickly approached Jelena and tried to help as best as she could, remembering the first-aid course she had taken.

Док су чекали хитну помоћ, Милена је остала на земљи поред њене колегинице, не дозвољавајући паници да је савлада.

While waiting for the ambulance, Milena remained on the ground beside her colleague, not allowing panic to overwhelm her.

Александар је изгледао забринуто и после неколико минута, схватио је колико је ситуација озбиљна.

Aleksandar looked worried, and after a few minutes, realized the seriousness of the situation.

Када је хитна помоћ стигла и помогла Јелени, Александар је са олакшањем погледао Милену.

When the ambulance arrived and helped Jelena, Aleksandar looked at Milena with relief.

- "Одлично си се снашла, Милена," рекао је, његова уобичајена строга маска нагло је спала, замењена топлим осмехом.

"You managed excellently, Milena," he said, his usual stern mask abruptly replaced by a warm smile.

Јелена је касније оздравила захваљујући брзој интервенцији своје колегинице.

Later, Jelena recovered thanks to her colleague’s quick intervention.

Милена је стекла самопоуздање, схвативши да може балансирати бригу према људима и радне обавезе.

Milena gained confidence, realizing she could balance care for people with work responsibilities.

У канцеларији је постала позната по својој храбрости и саосећајности, а њена решеност и одговорност су је довели ближе жељеном унапређењу.

She became known in the office for her courage and compassion, and her determination and responsibility brought her closer to the desired promotion.

И тако, упркос зимској хладноћи, Миленино срце је било топло и пуно поноса.

And so, despite the winter cold, Milena's heart was warm and full of pride.