Снегови су завладали Авалом брже него што је ико очекивао.

The snows took over Avala faster than anyone expected.

Никола је стајао на ивици шумског пута, гледајући како пахуље завејавају стазу испред њега.

Nikola stood at the edge of the forest path, watching as the snowflakes covered the trail in front of him.

Авала, планина на коју је тако често одлазио, данас је изгледала другачије, мистериозније.

Avala, the mountain he often visited, looked different today, more mysterious.

Али он је био решен.

But he was determined.

Хтео је до врха, без обзира на све.

He wanted to reach the top, no matter what.

Милица му се придружила у овој авантури, више због подршке него због жеље за изазовом.

Milica joined him on this adventure, more for support than for the thrill of the challenge.

Она је увек волела сигурност и био је сумњу у ову непромишљеност.

She always loved safety and was doubtful about this recklessness.

Снег је већ почео да утиче на њено расположење.

The snow had already started affecting her mood.

"Време е катастрофално.

"The weather is catastrophic.

Треба да се вратимо", рекла је.

We should turn back," she said.

"Можемо ми то.

"We can do it.

Неће нас неки снег зауставити", одговорио је Никола самоуверено, иако је у њему титрао страх од непредвидљивости.

Some snow won't stop us," replied Nikola confidently, even though he had a flicker of fear from the unpredictability.

Док су кренули уз стазу, дрвеће око њих полако се претварало у снежне силуете.

As they started up the trail, the trees around them slowly turned into snowy silhouettes.

Ветар је дувао све јаче, непредвидива сила која је стално мењала правац.

The wind blew stronger and stronger, a fickle force constantly changing direction.

Како су се уздигли више по стрмој стази, снег је дошао као лавина, брисао трагове и скривао пут од њихових очију.

As they climbed higher on the steep path, the snow came like an avalanche, erasing the tracks and hiding the path from their eyes.

Милица је зауставила корак.

Milica stopped walking.

"Ово је превише, Никола.

"This is too much, Nikola.

Изгубићемо пут", рекла је забринуто.

We'll lose the path," she said worriedly.

Никола је стојао, покушавајући да игнорише језиво шиштање ветра.

Nikola stood, trying to ignore the eerie hissing of the wind.

Али је знао да је Милица у праву.

But he knew Milica was right.

Без обзира на његово искуство, он није могао игнорисати опасност.

Despite his experience, he couldn't ignore the danger.

Снег је постајао гушћи, а видљивост је била готово нула.

The snow became thicker, and visibility was almost zero.

Милица је предложила да прате траг њених корака назад.

Milica suggested they follow the trail of their footsteps back.

"Слушај, можемо се вратити истим путем.

"Listen, we can return the same way.

Ја ћу водити који део, а ти провјери да не зађемо", предложила је, показујући свој пејџер.

I'll lead part of the way, and you make sure we don’t stray," she suggested, pointing to her pager.

Имала је планирање и педантност које би могли да их спасу.

She had planning and meticulousness that could save them.

Никола је увидео да је време да уклони своју упорност.

Nikola realized it was time to let go of his stubbornness.

"У реду, води нас", рекао је, схватајући да његова жеља да стигне до врха није вредна њихове безбедности.

"Alright, lead us," he said, understanding that his desire to reach the top wasn't worth their safety.

Две силуета се полако кретала натраг кроз снег.

The two silhouettes slowly moved back through the snow.

Њихов обострани напор и поверење осећао се у сваком кораку.

Their mutual effort and trust were felt in every step.

Милица је водила, пажљиво чувајући правац, а Никола је пазио на било какве знаке опасности.

Milica led, carefully keeping track of the direction, while Nikola watched for any signs of danger.

Када су се најзад пробили кроз снежну олују до подножја, тамо их је дочекала тиха планинска долина, сада изгледајући мирно и доброћудно.

When they finally broke through the snowstorm to the base, they were greeted by a quiet mountain valley, now looking calm and gentle.

"Захваљујући теби, вратили смо се безбедно", признао је Никола.

"Thanks to you, we returned safely," admitted Nikola.

"Твоја мара и план били су оно што нас је спасило.

"Your diligence and plan were what saved us."

"Милица се осмехнула, осећајући ослобађање од своје скромне навике да избегава ризике.

Milica smiled, feeling a release from her modest habit of avoiding risks.

Осећала је да је данас превише постала део тог авантуристичког света којем се дивила код Николе.

She felt that today she had become more a part of that adventurous world she admired in Nikola.

Обоје су се загледали у планину, сада завијену у мирну сјајну белину, спремнији за следећу авантуру, али овога пута с више разумевања и поверења.

Both stared at the mountain, now wrapped in a peaceful, shining whiteness, more ready for the next adventure, but this time with more understanding and trust.

И као што ретко бива у животу, један неуспех претворио се у драгоцену победу — победу поверења и пријатељства.

And as rarely happens in life, one failure turned into a valuable victory—a victory of trust and friendship.