Универзитетска библиотека у Београду увек је била место за прибежиште студената који су тражили мир за учење.

The University Library in Belgrade has always been a refuge for students seeking peace to study.

Зграда је величанствена, са високим полицама пуним књига.

The building is magnificent, with tall shelves full of books.

У јесен, хладноћа улази кроз благо отворене прозоре, супротстављајући се топлини лампи које покушавају да задрже рани вечерњи мрак.

In autumn, the cold enters through slightly open windows, countering the warmth of the lamps trying to hold back the early evening darkness.

Јелена, млада и амбициозна студенткиња економије, седела је за једним од столова, окружена књигама.

Jelena, a young and ambitious economics student, was sitting at one of the tables, surrounded by books.

Поново је била заборавила на време и прескочила доручак.

Once again, she lost track of time and skipped breakfast.

Када је појела сендвич који је мислила да је сигуран, није ни слутила шта ће се догодити.

When she ate the sandwich she thought was safe, she had no idea what would happen.

Одједном, осетила је свраб у грлу и видела отеклину на рукама.

Suddenly, she felt an itch in her throat and saw swelling on her hands.

С референцијални одсек стигао је Милан, њен колега са медицинског факултета.

From the reference section came Milan, her colleague from the medical faculty.

Брижни студент, увек пажљив када је Јелена у питању.

A caring student, always attentive when it came to Jelena.

Увек јој је саветовао да се пази и одмара више.

He always advised her to be careful and to rest more.

Но, њу је њен рад увек доводио до ивице.

Yet, her work always pushed her to the edge.

"Јелена, изгледа да ти није добро," рекао је Милан забринуто.

"Jelena, you don't look well," Milan said worriedly.

"Ма, ништа страшно," одговарала је Јелена покушавајући да остане мирна.

"Oh, it's nothing serious," Jelena replied, trying to stay calm.

Али Милан је приметио отеклину.

But Milan noticed the swelling.

"Не изгледа добро.

"It doesn’t look good.

Мислим да је алергијска реакција.

I think it's an allergic reaction."

"Напетост је почела да расте.

Tension began to rise.

Јелена је осетила стегнутост у грудима, али је и даље покушавала да се држи.

Jelena felt tightness in her chest, yet she still tried to hold on.

"Јелена, морамо ићи до клинике.

"Jelena, we need to go to the clinic.

Одмах!

Immediately!"

" Милан је покушавао да убеди.

Milan tried to persuade her.

"У реду, ако ти тако мислиш," на крају је пристала, осећајући се све лошије.

"Alright, if you think so," she finally agreed, feeling worse.

Засути гужвом ученика и пијачним даном на улицама, борба је почела.

Amidst the crowd of students and the market day on the streets, the struggle began.

Милан је држао Јелену, водећи је пажљиво кроз гомилу.

Milan held Jelena, carefully leading her through the throng.

Њена слабост и страх натерали су је да се ослони на њега.

Her weakness and fear made her lean on him.

Дахћући и замало падајући, стигли су коначно до универзитетске клинике.

Gasping and nearly falling, they finally reached the university clinic.

Особље их је одмах прихватило, обезбеђујући Јелени хитну помоћ.

The staff immediately received them, providing Jelena with urgent care.

Док су седели у чекаоници, Јелена је схватила колико је срећна што има Милана.

As they sat in the waiting room, Jelena realized how lucky she was to have Milan.

Учила је важну лекцију о неопходности бриге за себе и прихватању помоћи када је потребно.

She learned an important lesson about the necessity of taking care of herself and accepting help when needed.

Милан је седео поред ње, задовољан што је успео да јој помогне.

Milan sat next to her, pleased that he was able to help her.

Унутрашње, схватио је да њихово пријатељство значи више од обичне академске везе.

Internally, he realized that their friendship meant more than just an academic connection.

Била му је важна.

She was important to him.

Вечер је стигла невероватном тишином, док су на граду Белграду сијали топли тонови јесењег сумрака.

Evening arrived with incredible silence, as warm hues of autumn twilight glowed over the city of Belgrade.

Банкетирајући њиховом ненаданом блискошћу, носили су у себи ново разумевање једно о другом и себи.

Basking in their newfound closeness, they held a new understanding of each other and themselves.

библиотека је наставила да свети светлост и знање, као сведок њихове приче.

The library continued to light the way for knowledge, as a witness to their story.