Калемегдан је био окупан јесењом светлошћу.

Kalemegdan was bathed in autumn light.

Дрвеће је имало златне и наранџасте боје, док су реке Сава и Дунав тихо текле у даљини.

The trees wore golden and orange colors, while the Sava and Danube rivers flowed quietly in the distance.

Никола и Мила су се шетали стазама тврђаве.

Nikola and Mila walked along the fortress paths.

Никола је био нервозан.

Nikola was nervous.

Данас је планирао да запроси Милу.

Today, he planned to propose to Mila.

Са собом је понео мали, светлуцави прстен.

He had brought with him a small, sparkling ring.

План је био једноставан, али савршен — запросити Милу на месту са најлепшим погледом на град.

The plan was simple but perfect — to propose to Mila at the spot with the most beautiful view of the city.

Мила није знала за његове намере.

Mila was unaware of his intentions.

Само је уживала у дану, ухвативши Николу за руку.

She was simply enjoying the day, holding Nikola's hand.

Био је то савршен јесењи дан.

It was a perfect autumn day.

До њих је стигао глас птица и шапат листова под ногама.

The sound of birds and the whisper of leaves beneath their feet surrounded them.

Али у позадини, Јован, Николин најбољи пријатељ, крадом их је пратио, забринут због црних облака који су се навлачили.

But in the background, Jovan, Nikola's best friend, was stealthily following them, worried about the dark clouds gathering.

"Никола, види то," рекла је Мила и показала на групу деце која су се играла у парку.

"Nikola, look at that," Mila said, pointing to a group of children playing in the park.

Никола се насмејао, али чим је окренуо главу, видео је да се небо мрачи.

Nikola smiled, but as soon as he turned his head, he saw the sky darkening.

Јован је пришапнуо: "Пожури, брате, киша долази.

Jovan whispered: "Hurry up, brother, the rain is coming."

"Стигли су до баштенске терасе са погледом на реке.

They reached the terrace garden overlooking the rivers.

Никола је осетио да му срце убрзано лупа.

Nikola felt his heart racing.

Спустио се на колено, али пре него што је успео да прича започне, капи кише пале су на његово лице.

He knelt down, but before he could begin to speak, raindrops fell on his face.

У секундима је киша постала пљусак.

In seconds, the rain turned into a downpour.

"Никола!

"Nikola!"

" рекла је Мила.

Mila exclaimed.

"Морамо да нађемо склониште!

"We have to find shelter!"

"Трчали су и нашли улаз у древну кулу, баш када је све око њих постало мокро и тешко.

They ran and found an entrance to the ancient tower, just as everything around them became wet and heavy.

Унутра, били су заштићени од кише.

Inside, they were sheltered from the rain.

Њихова одећа била је мало влажна, али осећали су се топло и безбедно.

Their clothes were a bit damp, but they felt warm and safe.

Док су се капи кише разбијале о камене зидове, Никола је поново накупио храброст.

As the raindrops broke against the stone walls, Nikola gathered his courage once again.

У интимној тишини туре, са кишом као јединим сведоком, извукао је прстен.

In the intimate silence of the tower, with the rain as their only witness, he pulled out the ring.

"Мила, желиш ли да проведемо цео живот заједно?

"Mila, do you want to spend the rest of our lives together?"

"Њено лице осветлило се осмехом који је растопио сваки његов страх.

Her face lit up with a smile that melted away all his fears.

"Да, наравно!

"Yes, of course!"

" рекла је.

she said.

Киша је почела да јењава.

The rain began to subside.

Сада их је обасјала мекана јесења светлост.

Now they were illuminated by the soft autumn light.

Никола је схватио да не треба увек све да иде по плану да би било савршено.

Nikola realized that not everything needs to go as planned to be perfect.

Понекад су најлепши тренуци они непланирани, у старој тврђави са само љубављу као водичем.

Sometimes the most beautiful moments are the unplanned ones, in an ancient fortress with only love as their guide.