Белградска школа за интернат скривала је многе тајне у својим старим каменим зидовима, а једна од њих привукла је пажњу Милоša.

The Belgradska boarding school hid many secrets within its old stone walls, and one of them captured Miloš's attention.

Јесење лишће ковитлало се око улаза, освежавајући хладни ваздух, док су дугачки ходници тихо одјекивали.

Autumn leaves swirled around the entrance, refreshing the chilly air, while the long corridors echoed quietly.

У центру свега тога налазио се Милоš, радознао и неустрашив, оживљавајући гласине о тајној просторији у подруму.

In the center of it all was Miloš, curious and fearless, bringing to life the rumors of a secret room in the basement.

Милоš је дуго слушао приче о подруму који никоме није био доступан.

Miloš had long heard stories of the basement that was off-limits to everyone.

Лука, његов најбољи пријатељ, увек је био сумњичав према овим причама.

Luka, his best friend, was always skeptical about these stories.

„Можда то није паметно,“ казао је Лука, увек практичан у свему.

“Maybe it’s not smart,” Luka said, always practical about everything.

Ипак, Милош је знао да му је потребна помоћ, а ту је и тајанствена нова ученица Јована, која је деловала као да зна више него што показује.

Still, Miloš knew he needed help, and there was also the mysterious new student, Jovana, who seemed to know more than she let on.

„Чујем да си заинтересован за подрум,“ рекла је Јована једног дана, седећи поред Милоша у библиотеци.

“I hear you're interested in the basement,” said Jovana one day, sitting next to Miloš in the library.

Имала је мистериозан осмех, као да крије нешто важно.

She had a mysterious smile, as if she was hiding something important.

„Можда могу да вам помогнем.“

“Maybe I can help you.”

Милош је видевши прилику, убедио Луку да им се придружи.

Seeing the opportunity, Miloš convinced Luka to join them.

Те вечери, када су ходници били празни и школа тиха, кренули су ка подруму.

That evening, when the corridors were empty and the school quiet, they headed toward the basement.

Лука је држао батерију, осветљавајући прашњаве полице и старе комаде намештаја.

Luka held a flashlight, illuminating the dusty shelves and old pieces of furniture.

Све је деловало као из неког заборављеног времена.

Everything seemed like it was from a forgotten era.

На крају дугог ходника, пронашли су врата скривена иза завесе.

At the end of the long corridor, they found a door hidden behind a curtain.

Са узбуђењем, удружили су снаге да их отворе.

With excitement, they teamed up to open it.

Унутра је било као да је неко био тек недавно - папир је био остављен с поруком, а на поду су биле трагове корака.

Inside, it looked as if someone had been there recently - a paper was left with a message, and there were footprints on the floor.

„Нисмо први,“ казао је Лука, осећајући трнце од узбуђења и страха.

“We're not the first,” Luka said, feeling a tingle of excitement and fear.

„Али шта тражимо?“

“But what are we looking for?”

На столу је лежао артефакт, мали али сјајан.

On the table lay an artifact, small but shiny.

Јована је пришла и лагано га подигла.

Jovana approached and gently picked it up.

„Ово је повезано са историјом школе,“ објаснила је, тихо али с поштовањем.

“This is connected to the history of the school,” she explained, quietly but with respect.

„Стари запамтник који носи многа сећања.“

“An old memento that carries many memories.”

Када су изашли из подрума и вратили се у своје собе, Милош је разумео важност тимског рада.

When they emerged from the basement and returned to their rooms, Miloš understood the importance of teamwork.

Његов однос са Луком био је јачи, и успео је да верује Јовани.

His relationship with Luka was stronger, and he managed to trust Jovana.

Чак је осетио да је ово само почетак авантура које ће их још спојити.

He even felt that this was just the beginning of adventures that would bring them closer together.

Следећег дана, када је школа поново била жива и пуна ђака, Милоš је предочио целом разреду своје откриће.

The next day, when the school was alive and full of students again, Miloš shared his discovery with the entire class.

Оно што су пронашли било је део историје коју ће истражити даље.

What they found was part of a history they would explore further.

Али сада, није био сам у томе.

But now, he was not alone in this.

Лука и Јована били су део његове нове авантуре, спремни за све тајне које школа може да понуди.

Luka and Jovana were part of his new adventure, ready for all the secrets the school had to offer.