Јесење листове ветар је носио по школском дворишту, обликујући живописне тепихе златних и наранџастих нијанси.

The autumn leaves were carried by the wind through the schoolyard, forming vivid carpets of golden and orange hues.

Интернат у малом граду био је као из бајке, окружен старинским цигленим зградама и узбуђењем ученика који су се спремали за разне завршне догађаје.

The boarding school in the small town was like something out of a fairy tale, surrounded by old brick buildings and the excitement of students preparing for various final events.

Ненад је био нови ученик.

Nenad was the new student.

Првих дана начин на који светлост пада кроз прозоре и мирис у топлој учионици изгледали су му странцем.

In the first days, the way the light fell through the windows and the smell in the warm classroom seemed foreign to him.

Био је повучен и осећао је домотежу.

He was reserved and felt homesick.

Супротно њему, Ана је била енергична и друштвена.

In contrast, Ana was energetic and social.

Као члан добродошлог тима, она је имала један циљ – да помогне Ненаду да се осећа добродошлим.

As a member of the welcoming team, she had one goal—to help Nenad feel welcome.

"Здраво, Ненаде," рекла је Ана с осмехом док су седели у школској трпезарији.

"Hello, Nenad," Ana said with a smile as they sat in the school cafeteria.

"Хоћеш ли нам се придружити на проби за Дан захвалности?

"Would you like to join us for the Thanksgiving rehearsal?"

"Ненад је оклевао.

Nenad hesitated.

Није био дуго у школи и бринуло га је како ће се уклопити.

He hadn't been at the school long and was worried about fitting in.

Али, Ана је била упорна и топла.

But Ana was persistent and warm.

Њена искрена пажња му је пријала.

Her sincere attention was comforting to him.

"Па, можда бих могао," одговорио је стидљиво.

"Well, maybe I could," he replied shyly.

Како су дани пролазили, Ана је увек била ту, позивајући Ненада на додатне активности и упознавајући га са њеним пријатељима, међу којима је био и Милош – друштвен и ведар момак, који је био познат по својој духовитости.

As the days went by, Ana was always there, inviting Nenad to additional activities and introducing him to her friends, including Miloš—a sociable and cheerful guy known for his sense of humor.

Заједно су уживали у шетњама по јесењем лишћу и топлим чајевима након наставе.

Together, they enjoyed walks in the autumn leaves and warm teas after classes.

Припреме за Дан захвалности одржале су се у свечаној хали.

The preparations for Thanksgiving took place in the ceremonial hall.

Разнолика кухиња, музика и приче оживели су атмосферу.

A variety of cuisines, music, and stories brought the atmosphere to life.

Дан је био обележен смехом и радошћу, али и тишином када је Ненад завладао сценом.

The day was marked by laughter and joy but was also silent when Nenad took the stage.

Неприметно, хвала Анинх охрабрења, он је одлучио да подели своју причу.

Unnoticed, thanks to Ana's encouragement, he decided to share his story.

Прича о породици, пријатељима из детињства и вредностима које носи из свог дома.

A story about his family, childhood friends, and the values he carried from his home.

То је била прича која је разгалили срца свих присутних.

It was a story that warmed the hearts of all present.

У тренуцима након што је испричао своје приче, осетио је промену у себи.

In the moments after he told his story, he felt a change within himself.

Ненад је постао део школске заједнице.

Nenad became part of the school community.

Његова домовина више није била само место у његовим мислима, већ је пронашла нови дом у интернату.

His homeland was no longer just a place in his thoughts; he had found a new home in the boarding school.

Ана и Ненад су изграђивали пријатељство које је било више од обичног познанства.

Ana and Nenad built a friendship that was more than a mere acquaintance.

Постали су важни једно другом.

They became important to each other.

Да би Ненад дочекују у свом новом дому и учврстио своје место у новом свету, требало је мало храбрости и, наравно, мало помоћи од пријатеља.

For Nenad to settle into his new home and cement his place in his new world, it took a bit of courage, and of course, a little help from friends.

Сада, Ненад није само пронашао своје место у школи, већ је постао нова, самопоуздана верзија себе.

Now, Nenad not only found his place at school but became a new, confident version of himself.

Листови су и даље падали, али их више није видео само као пролазност и промену већ као део живота којим сада слободно корача.

The leaves were still falling, but he no longer saw them only as transience and change but as part of the life he now walked through freely.