Хладан ваздух касне јесени обавијао је историјске зидине Калемегданске тврђаве.

The cold air of late autumn enveloped the historic walls of the Kalemegdan fortress.

Лишће, у разним бојама јесени, покривало је стазе, стварајући контраст са сивим небом.

Leaves in various shades of autumn covered the paths, creating a contrast with the gray sky.

Породице и четворке су шетале путем, али унутар једног дела тврђаве, тиха жамора се чује - изложба фотографија је одавно почела.

Families and couples strolled along the path, but within a section of the fortress, a quiet murmur could be heard - a photography exhibit had long since begun.

Виктор је стајао у једном углу просторије.

Viktor stood in a corner of the room.

Срце му је јако куцало.

His heart was pounding.

Његове фотографије су биле на зиду, иако је био несигуран у свој рад.

His photographs were on the wall, although he was unsure of his work.

Милица, његова дугогодишња пријатељица, охрабрила га је да учествује.

Milica, his longtime friend, had encouraged him to participate.

"Ти си сјајан фотограф, Викторе," рекла му је.

"You are a great photographer, Viktore," she told him.

"Покажи свој рад, не бој се.

"Show your work, don't be afraid."

"Виктор се плашио критике, али још више се плашио непознатих људи.

Viktor feared critique, but he feared unknown people even more.

Док је он нервозно посматрао како људи пролазе поред његових фотографија, у његовом погледу се појавила Јелена.

As he nervously watched people pass by his photographs, Jelena appeared in his line of sight.

Јелена је проучавала историју уметности.

Jelena studied art history.

Била је радознала и желела је да упозна људе који деле њене интересе.

She was curious and wanted to meet people who shared her interests.

Пришла је Викторовим фотографијама, задивљена погледом на свет који су приказивале.

She approached Viktor's photographs, captivated by the view of the world they depicted.

Онда је видела Виктора како стаји у углу и одлучила да му приђе.

Then she saw Viktor standing in the corner and decided to approach him.

"Твоје фотографије су прелепе," рекла је са осмехом.

"Your photographs are beautiful," she said with a smile.

Виктор је био изненађен и одушевљен истовремено.

Viktor was surprised and delighted at the same time.

"Хвала," промрмљао је, покушавајући да сакрије своју нервозу.

"Thank you," he mumbled, trying to hide his nervousness.

Разговор је текао природно.

The conversation flowed naturally.

Јелена је поделила своја мишљења о уметности, а Виктор је, упркос почетној бојазни, пронашао храброст да прича о својој страсти.

Jelena shared her thoughts on art, and Viktor, despite his initial fear, found the courage to talk about his passion.

Разговарали су дуго, заборављајући на време и хладан ваздух који је шибао кроз тврђаву.

They talked for a long time, forgetting about the time and the cold air whipping through the fortress.

На крају, разменили су контакте.

In the end, they exchanged contacts.

Виктор је осетио олакшање.

Viktor felt relieved.

Почео је да верује у своје способности, охрабрен Јелениним дечијим дивљењем и топлим речима.

He began to believe in his abilities, encouraged by Jelena's childlike admiration and warm words.

Док су одлазили са изложбе, обоје су осетили радост у срцима, намерни да се поново састану и поделе своје приче.

As they left the exhibit, both felt joy in their hearts, determined to meet again and share their stories.

Виктор је знао да је направио велики корак напред.

Viktor knew he had made a significant step forward.

Сада је више веровао у себе и своју уметност, а у сусрету са Јеленом видео је нови почетак и пријатељство које ће тек процветати.

He now had more faith in himself and his art, and in his meeting with Jelena, he saw a new beginning and a friendship that would soon blossom.

Калемегдан, са својим древним зидинама, био је неми сведок новог поглавља у Викторовом животу.

Kalemegdan, with its ancient walls, was a silent witness to a new chapter in Viktor's life.