Школски ходници били су испуњени свежом јесенском енергијом.

The school hallways were filled with fresh autumn energy.

Сваког дана, нове боје су улазиле кроз прозоре заједно са хладним јутарњим ветром.

Every day, new colors came in through the windows along with the cool morning breeze.

У једној учионици, с новим семестром, стајала је Јасна, спремна за још један дан учења и доказивања.

In one classroom, with the new semester, stood Jasna, ready for another day of learning and proving herself.

Средина часа прошла је мирно, када је изненада тишину прекинуо чудан звук.

The middle of the lesson passed quietly when suddenly the silence was interrupted by a strange sound.

Никола, нови ученик с мистериозним шармом, нагло се хватао за грло.

Nikola, the new student with a mysterious charm, suddenly clutched his throat.

Лице му је почело црвенети, а дисање постало тежак посао.

His face started to turn red, and breathing became a difficult task.

Ученици су у паници почели шаптати, не знајући шта да раде.

The students began whispering in panic, not knowing what to do.

Јасна је, иако у почетку узрујана, брзо долазила к себи.

Jasna, although initially disturbed, quickly composed herself.

„Помозите ми да очистим простор!“ повикала је, обраћајући се ученицима око себе.

"Help me clear the space!" she called out, addressing the students around her.

Њен глас је био одлучан.

Her voice was determined.

Неко је испалио по школи како би пронашао сестру, док је она остала уз Николу.

Someone dashed out into the school to find the nurse, while she stayed with Nikola.

Видела је да му је потребна хитна помоћ.

She saw that he needed urgent help.

„Никола, могу ти помоћи. Смири се, све ће бити у реду,“ каза Јасна, трудећи се умирити га.

"Nikola, I can help you. Calm down, everything will be okay," Jasna said, trying to soothe him.

Његове очи су биле препуне страха и стида.

His eyes were filled with fear and embarrassment.

Док су секунде пролазиле као минути, ситуација је постајала све озбиљнија.

As the seconds passed like minutes, the situation became more serious.

Јасна је морала пружити хитну помоћ.

Jasna had to provide urgent assistance.

Сетила се симулираног часа прве помоћи.

She remembered the simulated first aid class.

Једина опција је била да искористи епинефрин.

The only option was to use epinephrine.

Осетила је како јој срце јаче куца, али није имала времена за страхове.

She felt her heart beating harder, but she had no time for fears.

Са дрхтавим рукама, али одлучна, узела је уређај за ињекцију и припремила се.

With trembling hands, but determined, she took the injection device and prepared herself.

Глас учитеља одлепришао је изнад комешања.

The teacher's voice fluttered above the commotion.

Последњим дубоким удахом, Јасна је притиснула шприц у његово бутно мишићно ткиво, истовремено модлићи да је исправно применила.

With one last deep breath, Jasna pressed the syringe into his thigh muscle, simultaneously praying she applied it correctly.

Неколико напетих тренутака касније, Никола је почео лакше дисати.

A few tense moments later, Nikola began to breathe easier.

Када је школска сестра дошла, нашла је Јасну како смирено држи ситуацију под контролом.

When the school nurse arrived, she found Jasna calmly keeping the situation under control.

Учитељи и ученици гледали су у њу са новим поштовањем.

Teachers and students looked at her with newfound respect.

„Урадила си невероватан посао, Јасна,“ похвалила ју је сестра.

"You did an incredible job, Jasna," praised the nurse.

Никола је, иако првобитно изгубљен и стидљив, погледао Јасну са усахлим осмехом.

Nikola, although initially lost and shy, looked at Jasna with a faint smile.

„Хвала ти, спасио си ми живот.“

"Thank you, you saved my life."

Јасна је осетила како је испуњена новим самопоуздањем.

Jasna felt filled with newfound confidence.

То је био тренутак када је знала да њено животно звање лежи у медицини.

It was a moment when she knew her life's calling lay in medicine.

Никола је, с друге стране, спознао да прихватање помоћи није знак слабости, већ мудрости.

Nikola, on the other hand, realized that accepting help was not a sign of weakness, but wisdom.

Док су ходници поново оживљавали, њих двоје знали су да се нешто променило.

As the hallways came alive again, the two of them knew something had changed.

У тој једној учионици, у тој једној јесени, отпочело је ново пријатељство.

In that one classroom, in that one autumn, a new friendship began.

За Јасну, то је био корак ближе сновима; за Николу, нови почетак.

For Jasna, it was a step closer to her dreams; for Nikola, a new beginning.