Јесење сунце је грејало Калемегдански парк, бацајући дуге сенке по златној тепиху лишћа.

The autumn sun warmed the Kalemegdan park, casting long shadows over a golden carpet of leaves.

Милан, Јована и Петар стајали су на рубу парка, окружени породицом која је уживала у природи и разговору.

Milan, Jovana, and Petar stood at the edge of the park, surrounded by family enjoying nature and conversation.

Милан је био тих и повучен.

Milan was quiet and withdrawn.

Док је остатак породице смејао се и оговарао прошлост, Милан је гледао ка древној тврђави.

While the rest of the family laughed and gossiped about the past, Milan looked towards the ancient fortress.

У његовој срцу била је бурна жеља да постане уметник.

In his heart was a turbulent desire to become an artist.

Његова душа чезнула је за бојама и четкама, али страх од разочаравања породице држао је његове усне затвореним.

His soul yearned for colors and brushes, but the fear of disappointing his family kept his lips sealed.

Јована, његова старија сестра, приметила је забринутост која му је прекривала лице.

Jovana, his older sister, noticed the concern that covered his face.

"Милане, морамо мало да поразговарамо," рекла је.

"Milane, we need to talk," she said.

Одвојила га је од групе и повела ка једној клупи која је стајала са погледом на Дунав.

She separated him from the group and led him to a bench overlooking the Danube.

"Шта те мучи?

"What's bothering you?

Знам да нешто није у реду.

I know something's not right."

"Милан је уздахнуо дубоко.

Milan sighed deeply.

"Желим бити уметник, Јована.

"I want to be an artist, Jovana.

Али бојим се како ће да реагују мама и тата.

But I'm afraid of how mom and dad will react.

Они имају много планова за мене.

They have many plans for me."

"Јована се насмејала и није оклевала да га охрабри.

Jovana laughed and didn't hesitate to encourage him.

"Ако је то оно што желиш, онда мораш то и да кажеш.

"If that's what you want, then you have to say it.

Породица би требала да те подржи, без обзира на све.

Family should support you, no matter what."

"Тишина је обавила округлу клупу док су дубоко размислили, а онда је Милан одлучио да буде искрен са читавом породицом.

Silence enveloped the round bench as they thought deeply, and then Milan decided to be honest with the entire family.

Вратиле су се ка окупљенима, где је он стекао храбрости да саопшти своју одлуку.

They returned to the gathering, where he gathered the courage to announce his decision.

Рече чврсто: "Желим да будем уметник.

He said firmly, "I want to be an artist.

Знам да то није оно што сте планирали за мене, али то је моја страст.

I know it's not what you've planned for me, but it's my passion."

"Настао је тренутак изненађења, али Петар, њихов старији ујак, проговори први: "Милане, ако те то чини срећним, мораш следити своје срце.

There was a moment of surprise, but Petar, their older uncle, spoke first: "Milane, if it makes you happy, you have to follow your heart."

"Убрзо су и остали чланови породице додали своју подршку.

Soon, the other family members added their support.

Милан је осетио како му се терет смањио са рамена.

Milan felt a weight lift off his shoulders.

Схватио је да га породица воли због њега самог, а не због његових избора.

He realized that his family loved him for who he was, not for his choices.

Толпа је неуспешно покушавала да суздржи срећу у црвенило образа.

The crowd unsuccessfully tried to hold back their happiness, blushing with joy.

Јована га је пригрлила, поносна на њега.

Jovana embraced him, proud of him.

Док је сунце полако залазило, бојећи небо и реку у богатим тоновима, Милан је осећао нову снагу.

As the sun slowly set, coloring the sky and river in rich tones, Milan felt a new strength.

Корачао је са породицом, осећајући се коначно слободан да следи своје снове.

He walked with his family, finally feeling free to follow his dreams.

Његов пут ка уметности тек је почео, а имао је подршку оних који га највише воле.

His journey to art had just begun, and he had the support of those who loved him the most.

Античка тврђава је сведочила његовом осолобађању, капија ка свету испуњеном бојом и креативношћу.

The ancient fortress bore witness to his liberation, a gateway to a world filled with color and creativity.