Школски ходник био је испуњен живописним изложбама и разиграним разговорима ученика.

The school hallway was filled with vibrant displays and lively conversations among the students.

Јесењи ветар пролазио је улицама Београда, листајући шарене листове на дрвореду.

The autumn wind blew through the streets of Belgrade, rustling the colorful leaves on the tree-lined avenues.

У Средњој школи "Никола Тесла", сви су били узбуђени због предстојеће научне смотре.

In the Nikola Tesla High School, everyone was excited about the upcoming science fair.

Милош је стајао крај свог стола, нервозан и узбуђен.

Milos stood by his table, nervous and excited.

Његов пројекат о Теслиним доприносима радиотехнологији био је спреман, али он није био спреман да говори пред публиком.

His project on Tesla contributions to radio technology was ready, but he wasn't ready to speak in front of an audience.

Срце му је јако куцало, а дланови су му били знојави.

His heart was pounding, and his palms were sweaty.

„Мораш бити самоуверен“, рекла му је Јелена, најбоља пријатељица, док му је додавала свој говор.

"You have to be confident," said Jelena, his best friend, as she handed him her speech.

Њено охрабрујуће присуство било је оно што му је било потребно како би се смирио.

Her encouraging presence was just what he needed to calm down.

„Ово ће проћи добро“, додала је уверљиво.

"This will go well," she added confidently.

Али у том тренутку, Милош је приметио да нешто није у реду са уређајем за демонстрацију.

But at that moment, Milos noticed something was wrong with the demonstration device.

На лицу му се појавио благи израз панике.

A slight look of panic appeared on his face.

У том тренутку, Марко је пришао њиховој групи.

At that moment, Marko approached their group.

Био је познат као технички геније у школи.

He was known as the technical genius of the school.

„Хајде да видимо шта не ваља“, рекао је, почевши да прегледа уређај.

"Let's see what's wrong," he said, beginning to examine the device.

Док су Марко и Милош поправљали уређај, публика се већ окупила.

While Marko and Milos were fixing the device, the audience had already gathered.

Време за презентацију је дошло.

The time for the presentation had come.

Милош је дубоко удахнуо и покушао да почне свој говор.

Milos took a deep breath and tried to start his speech.

На почетку је сталоцао, али је видео Јеленине охрабрујуће погледе и пронашао свој ритам.

At first, he faltered, but he saw Jelena encouraging looks and found his rhythm.

Таман када је мислио да је све под контролом, уређај је опет отказао.

Just when he thought everything was under control, the device failed again.

Увређен му је зони.

He felt deflated.

Судбина му је дала још један испит.

Fate had given him another test.

У ходнику је настала тишина, док је Милош покушавао да смисли решење.

The hallway fell silent as Milos tried to think of a solution.

Марко му је тихо шапнуо неке инструкције, а Милош је брзо и упорно прогонио проблем.

Marko quietly whispered some instructions to him, and Milos quickly and persistently pursued the problem.

Ипак, упорност се исплатила.

Persistence paid off.

Уређај је прорадио пред судијама.

The device started working in front of the judges.

Милош је наставио с представљањем, док су судије пажљиво слушале.

Milos continued with the presentation as the judges listened carefully.

Био је поносан на себе што је успео да превазиђе страх и реши проблем.

He was proud of himself for overcoming fear and solving the problem.

Када је презентација завршена, судије су га похвалиле за вештину решавања проблема и самопоуздање.

When the presentation ended, the judges praised him for his problem-solving skills and confidence.

Освојио је прво место и стипендију о којој је сањао.

He won first place and the scholarship he had dreamed of.

Док су се Милош, Јелена и Марко шетали школским двориштем, разговарали су о данашњем дану.

As Milos, Jelena, and Marko strolled through the school yard, they talked about the day.

Милош је схватио важност тимског рада и тражења помоћи.

Milos realized the importance of teamwork and seeking help.

Оно што му се чинило као највећа препрека, постало је лекција о храбрости и пријатељству.

What seemed like his biggest obstacle became a lesson in courage and friendship.

Милош се сада, више него икад, осећао као један од свих оних великих умова којима се дивио.

Milos now felt more than ever like one of those great minds he admired.

Понекад, и највеће идеје почињу малим корацима.

Sometimes, even the greatest ideas begin with small steps.