На дубровачкој пијаци, уз звуке веселе гужве и мирисе медитеранског биља, Боја је замишљено корачао између тезги.

At the dubrovachkoj piaci, with the sounds of cheerful hustle and the scents of Mediterranean herbs, Boja walked thoughtfully between the stalls.

Јесен је донела топлину боја, а лагани поветарац са Јадрана доносио је свежину у ваздуху.

Autumn had brought warmth to the colors, and the gentle breeze from the Jadrana brought freshness to the air.

Његов задатак је био једноставан - припремити укусан ручак за своју сестру Јелену.

His task was simple - to prepare a delicious lunch for his sister Jelena.

Боја је био музички учитељ на одмору, помало расејан, али с добрим намерама.

Boja was a music teacher on vacation, somewhat absent-minded but with good intentions.

Приђе тезги на којој је продавао Марко, духовити продавац који је одударао од осталих величанственом шајкаčом и осмехом.

He approached the stall where Marko, the witty vendor, was selling, standing out with his magnificent shaikačom and smile.

"Здраво, дајте ми рибу за ручак," рече Боја, покушавајући да одабере праву.

"Hello, give me fish for lunch," said Boja, trying to choose the right one.

Марко се насмеши и упутио је једну рибу Боји.

Marko smiled and handed a fish to Boja.

"Ово је посебна," намигну Марко, знајући да је у питању певушећа риба.

"This one is special," namignu Marko, knowing it was a singing fish.

Боја је прихватио без двоумљења, задовољан својим избором.

Boja accepted without hesitation, satisfied with his choice.

Када је стигао кући, Боја је ставио рибу у кухињу.

When he got home, Boja placed the fish in the kitchen.

Јелена, његова авантуристичка сестра, управо се вратила из шетње.

Jelena, his adventurous sister, had just returned from a walk.

"Шта си одабрао?

"What did you choose?"

" упитала је радознало, обраћајући се брату.

she asked curiously, addressing her brother.

"Певушућа риба," уз враголаст осмех одговори Боја, сигуран у свој избор који је требало да буде обична риба за јело.

"Singing fish," uz vraholast osmeh odgovori Boja, confident in his choice, which was supposed to be just a regular fish for a meal.

Тек што је примакнуо руке према риби, она је почела да пева гласно и весело.

Just as he reached out toward the fish, it began to sing loudly and cheerfully.

Јелена је почела да се смеје, а Боју је обузела збуњеност.

Jelena started laughing, and Boja was overcome with confusion.

"Ово није оно што сам планирао," признао је Боја, али није имао намеру да врати свој необичан избор.

"This is not what I planned," priznao je Boja, but he had no intention of returning his unusual choice.

Међутим, када су гости почели да пристижу, риба је наставила да пева чим би неко прошао поред ње.

However, when guests began to arrive, the fish continued to sing as soon as someone passed by it.

Боја је покушавао да утиша рибу, али је само правио више буке.

Boja tried to quiet the fish, but only made more noise.

Кућа је била испуњена смехом.

The house was filled with laughter.

Људи су се смејали, збуњени, а Боја је брзо схватио да је то постала нечувена комедија.

People laughed, confused, and Boja quickly realized that it had turned into an unheard-of comedy.

Уместо да се спречава несташлук рибе, Боја је одлучио да искористи ситуацију.

Instead of stopping the fish's antics, Boja decided to make use of the situation.

Почео је да диригује ритам смеха и весеља, користећи своје музичке вештине да све претвори у импровизовану музичко-смешну представу за све присутне.

He began to conduct the rhythm of laughter and joy, using his musical skills to turn everything into an improvised musical-comedy performance for everyone present.

На крају, то је била незаборавна вечера, не онаква какву је Боја планирао, али је научио да прихвати непредвидиве тренутке.

In the end, it was an unforgettable dinner, not the one Boja had planned, but he learned to embrace unpredictable moments.

Приметио је како хумор може да окупи људе.

He noticed how humor could bring people together.

Уз осећање задовољства због блискости и смеха, Боја и Јелена завршили су свој дан у причи о певајућој риби, која је постала центар једне посебне и разигране вечере.

With a sense of satisfaction from the closeness and laughter, Boja and Jelena ended their day with a story about the singing fish, which became the center of a special and playful evening.