Јесење лишће прекривало је пут док је Милан возио свој аутомобил из Београда ка Националном парку Тара.

Autumn leaves covered the road as Milan drove his car from Belgrade towards Tara National Park.

Оваква вожња обећала је много, а Милан се надао да ће управо она охрабрити његову породицу да се поново повеже.

Such a drive promised much, and Milan hoped it would encourage his family to reconnect.

Његова ћерка, Јелена, седела је на задњем седишту и гледала кроз прозор, размишљајући о пријатељима које је оставила.

His daughter, Jelena, sat in the back seat, looking out the window and thinking about the friends she had left behind.

Никола, његов млађи син, весело је причао о шумама и животињама које ће видети.

Nikola, his younger son, was happily talking about the forests and animals they would see.

"Види, тата!

"Look, Dad!

Погледај те дрвеће!

Look at those trees!"

" радосно је показивао Никола.

Nikola pointed out joyfully.

Милан се осмехнуо, али осећао је неизговорену тензију између себе и Јелене.

Milan smiled, but he felt an unspoken tension between himself and Jelena.

Како је пут напредовао, природа је постајала све лепша.

As they progressed, the scenery became more beautiful.

Златно и црвено лишће сијало је на сунцу.

The golden and red leaves shone in the sun.

Милан је ћутао, покушавајући да пронађе начин да допре до Јелене.

Milan was silent, trying to find a way to reach out to Jelena.

"Јелена, ово место је невероватно.

"Jelena, this place is incredible.

Зар не?

Isn't it?"

" покушао је да започне разговор.

he tried to start a conversation.

"Можда за тебе," промрмљала је, не одвајајући поглед од прозора.

"Maybe for you," she murmured, not taking her eyes off the window.

Време је пролазило, и коначно су стигли до Банјске Стене.

Time passed, and they finally reached Banjska Stena.

Височијао је пред њима невероватан поглед на реку Дрину и планине.

An incredible view of the Drina River and mountains towered before them.

Милан је зауставио ауто и предложио да изађу.

Milan stopped the car and suggested they get out.

Разгледајући предиван видиковац, Јелена је дубоко уздахнула.

Looking at the beautiful viewpoint, Jelena took a deep breath.

Њена фрустрација се изненада разбуктала и излила у свађу са оцем.

Her frustration suddenly flared and erupted into an argument with her father.

"Зашто увек мислиш да можемо све решити путовањем?

"Why do you always think we can solve everything with a trip?"

" викнула је.

she shouted.

Милан је био затечен, али је знао да мора да реагује смирено.

Milan was taken aback but knew he had to respond calmly.

"Желим да будемо ближи, Јелена.

"I want us to be closer, Jelena.

Недостајеш ми.

I miss you."

"Она је на то одговорила тихо: "Никада нас нема.

She replied quietly, "You're never there.

Увек си на послу.

You're always at work."

"Свађа је заставила, а Милан, дубоко уздахнувши, рекао је: "Зар не можемо покушати?

The argument paused, and Milan, taking a deep breath, said, "Can't we try?

Сви заједно.

All together."

"Никола је гледао између њих двоје и тихо додао: "Ја само желим да смо срећни породица.

Nikola looked between them and quietly added, "I just want us to be a happy family."

"У тој тишини, сви су осетили нешто другачије.

In that silence, they all felt something change.

Милан је први пустио сузу.

Milan was the first to shed a tear.

Онда Јелена, па коначно Никола.

Then Jelena, and finally Nikola.

Након тога, сели су на клупу крај видиковца.

Afterwards, they sat on a bench by the viewpoint.

Почели су да разговарају, као да никада нису престали.

They began to talk, as if they had never stopped.

Јелена је први пут осетила да је заиста чују, док је Милан променио начин размишљања и почео више да слуша.

Jelena felt truly heard for the first time, while Milan changed his mindset and started to listen more.

Никола је био пресрећан што су сви напокон били ближи.

Nikola was overjoyed that they were finally closer.

Када су се вратили у ауто, атмосфера је била другачија.

When they returned to the car, the atmosphere was different.

Вожња назад је била пуна смеха и прича.

The drive back was full of laughter and stories.

Све што је Милан желео, коначно се почело остваривати.

Everything Milan wanted was finally coming true.

Његова породица је поново била јединствена.

His family was once again united.

Јесење лишће сада је деловало светлије, а слике природе утиснуте су им у срца, као нови почетак.

The autumn leaves now seemed brighter, and the images of nature were etched into their hearts, like a new beginning.