У ваздуху је била свежина јесени, док су Милан, Јована и Никола корачали стазама Београдског зоолошког врта.

The air was fresh with the autumn breeze as Milan, Jovana, and Nikola walked the paths of the Beogradskog Zoo.

Лишће жуто-наранџасте боје прелетало је са дрвећа, шушкајући под ногама.

Yellow-orange leaves fluttered from the trees, rustling underfoot.

Јована је са одушевљењем посматрала сваку животињу, од мајмуна до разиграних фока, док је Милан нервозно држао малу кутијицу у џепу.

Jovana watched each animal with delight, from monkeys to playful seals, while Milan nervously held a small box in his pocket.

Никола, добродушан и увек спреман да помогне, покушавао је да одврати Јовану док је Милан тражио савршени тренутак за свој велики план.

Nikola, good-natured and always ready to help, tried to distract Jovana while Milan searched for the perfect moment for his big plan.

Планирали су да стану испред лавовског кавеза - место које је Милан изабрао јер су лавови били Јованини омиљени.

They planned to stop in front of the lion's cage—the place Milan chose because lions were Jovanini favorites.

Међутим, оштро врискање детета поред њих упалило је искру у Мариному плану.

However, the sharp scream of a child nearby ignited a spark in Milan's plan.

Ствари су почеле да се компликују.

Things began to complicate.

Луђење малог дечака привукло је пажњу лава, који је загрмео тако снажно да је Јована скочила, изгубивши накратко равнотежу.

The ruckus of a little boy caught the attention of a lion, which roared so powerfully that Jovana jumped, momentarily losing her balance.

Никола је брзо предложио да наставе до слонова, продајући време Милану да се прибере.

Nikola quickly suggested they move on to the elephants, buying Milan some time to gather himself.

Док су прошли поред бодљикаве жице, срце Милану је лупало све брже.

As they walked past the barbed wire, Milan's heart was racing faster.

Распомамљен слон прскао је воду из свог хобота надоместивши дан додатним проблемима, натопивши Миланов план и одело.

A frenzied elephant sprayed water from its trunk, adding extra troubles to the day and soaking Milan's plan and suit.

"Њега не можемо кривити за то, зар не?

"We can't blame him for that, can we?"

" насмејао се Никола, покушавајући да ублажи ситуацију.

Nikola laughed, trying to lighten the situation.

Коначно, након бројних саопштавања са животињама и људима, овај фантастични трио поново је стајао испред кавеза лавова.

Finally, after numerous interactions with animals and humans, this fantastic trio stood once more in front of the lion's cage.

Било је тишина.

There was silence.

Само звук ветра и мочан поглед природе пред њима.

Only the sound of the wind and the powerful presence of nature before them.

Милан је коначно сагнуо колено, испред отворених очију Јоване.

Milan finally knelt on one knee, before the wide-open eyes of Jovana.

„Јована, волим те.

"Jovana, I love you.

Хоћеш ли се удати за мене?

Will you marry me?"

“ Јована, изненађена и дирнута, покрила је руке устима.

Jovana, surprised and touched, covered her mouth with her hands.

"Да, наравно да хоћу!

"Yes, of course I will!"

" одговорила је, док сузе радости спирале са њених образа.

she replied, as tears of joy streamed down her cheeks.

Док је сунце залазило иза skyline Београда, Милан је схватио да савршеност не лежи у безгрешним плановима, већ у искреној љубави и тренуцима који нас повезују.

As the sun set behind the skylajn of Beograd, Milan realized that perfection doesn't lie in flawless plans but in sincere love and the moments that connect us.

И док су се Милан и Јована држали за руке, у зоолошком врту причана је још једна прича о љубави и пријатељству.

And as Milan and Jovana held hands, another tale of love and friendship was told in the zoo.