Талас свежег ваздуха обавијао је планину Златибор, док је сунце споро излазило иза густих зелених борова.

A wave of fresh air enveloped planinu Zlatibor, as the sun slowly rose behind thick green pines.

Весна и Милош стајали су испред старе брвнаре својих бака и дека, гледајући у познате пејсаже.

Vesna and Miloš stood in front of the old log cabin of their grandparents, gazing at the familiar landscapes.

Пре много година трчали су овде, уживали у безбрижности детињства.

Many years ago, they had run around here, enjoying the carefree days of childhood.

Данас су били овде да пронађу мир и поново успоставе везу коју су морали занемарити због живота у граду.

Today, they were here to find peace and reconnect with a bond they had to neglect due to city life.

Велико дрво пред њима, које су као деца радо пењали, стајало је као симбол успомена на давно прошло време.

The large tree in front of them, which they had eagerly climbed as children, stood as a symbol of memories from a bygone era.

Весна, млада жена жељна одмора, једва се одвојила од свог телефона и пословних имејл порука.

Vesna, a young woman eager for rest, barely detached from her phone and business emails.

Милош, њен млађи брат, још увек студент, био је забринут за своју будућност, али је чезнуо за једноставношћу прошлости.

Miloš, her younger brother, still a student, was worried about his future but yearned for the simplicity of the past.

„Мислим да треба да оставим телефон овде,“ рекла је Весна, гледајући у кабину једва чујно.

"I think I should leave my phone here," Vesna said, looking at the cabin in a barely audible whisper.

„Шта кажеш да одемо до оне наше омиљене локације?

"What do you say we go to that favorite spot of ours?"

“Милош је оклевао, али се сложио.

Miloš hesitated but agreed.

Знао је да му ово може помоћи.

He knew this could help him.

Ваздух је био свеж, а кораци по вијугавој стази враћали су успомене.

The air was fresh, and each step on the winding path brought back memories.

Цвркут птица пратио је њихов ход док су ходали густом шумом.

The chirping of birds accompanied their walk as they made their way through the dense forest.

Када су стигли до високог дрвета, Весна се окренула ка Милошу с осмехом.

When they reached the tall tree, Vesna turned to Miloš with a smile.

„Кладим се да можеш поново да се попнеш.

"I bet you can climb it again."

“Милош се насмејао, бринући се да ли би могао да испуни очекивање из детињства, али је ипак покушао.

Miloš laughed, worried about whether he could meet the childhood expectation, but he tried anyway.

Уз Веснино охрабрење, почео је да се пење.

With Vesna's encouragement, he began to climb.

Смех и заједничке шале убрзо су испуниле простор, и на тренутак су обоје заборавили на све бриге.

Laughter and shared jokes soon filled the air, and for a moment, they both forgot all their worries.

Седећи на високој грани, Весна и Милош осетили су да је тежина њихових живота постала лакша.

Sitting on a high branch, Vesna and Miloš felt the weight of their lives become lighter.

Говорили су отворено о својим проблемима, дељењем снова и страхова.

They spoke openly about their problems, sharing dreams and fears.

Обоје су осетили блискост која је била занемарена годинама.

Both felt a closeness that had been neglected for years.

„Морамо ово чешће да радимо,“ рекла је Весна, држећи Милоша за руку.

"We need to do this more often," Vesna said, holding Miloš's hand.

„Осећам се боље.

"I feel better."

“„И ја,“ потврдио је Милош, гледајући у даљину, сигуран да је ово само почетак нове етапе у њиховом животу.

"Me too," Miloš confirmed, looking into the distance, certain that this was just the beginning of a new chapter in their lives.

Док је сунце лагано залазило, заменивши своју златну светлост сребрним месечевим сјајем, Весна и Милош знали су да ће се редовно враћати на планину Златибор, место које им је вратило изгубљени део душе и довело их ближе једно другом.

As the sun slowly set, replacing its golden light with the silver glow of the moon, Vesna and Miloš knew they would regularly return to planinu Zlatibor, a place that restored a lost part of their soul and brought them closer to each other.

То је био њихов нови почетак.

It was their new beginning.