Сунце је немилосрдно пржило прљаве путање и рушевине града који је одавно изгубио свој сјај.

The sun relentlessly scorched the dirty paths and ruins of the city that had long lost its shine.

Немојмо мислити на оно што је некада било.

Let's not think about what once was.

Неманја, Милена и Јелена кретали су се пажљиво кроз ову беспуће, опрезни на сваки звук и померање сенке.

Nemanja, Milena, and Jelena moved carefully through this wasteland, cautious of every sound and shift of shadow.

Тражили су воду, највеће благо у овом новом свету.

They were searching for water, the greatest treasure in this new world.

Неманја је ходао испред, поглед му је био усредсређен на хоризонт, надајући се да ће пронаћи знаке животворних капи.

Nemanja walked in front, his gaze focused on the horizon, hoping to find signs of life-giving drops.

Изгарао је од жеље да заштити породицу и изгради нови дом далеко од опасности.

He burned with the desire to protect his family and build a new home far from danger.

Милена је носила мала залиха воде, пазећи на Јелену која је корачала са њиховом групом, али је често разматрала алтернативне стазе.

Milena carried a small supply of water, keeping an eye on Jelena, who walked with their group but often considered alternative paths.

"Немамо више пуно времена," прошаптала је Милена, осећајући тежину несташице.

"We don't have much time left," Milena whispered, feeling the weight of scarcity.

"Знам," одговорио је Неманја.

"I know," replied Nemanja.

"Морамо наставити.

"We must continue.

Овде не можемо остати заувек.

We can't stay here forever.

Можда је дошло време да скренемо са пута.

Maybe it's time to leave the path."

"Јелена је застала и погледала их, незадовољна одлукама које су до сада доносили.

Jelena paused and looked at them, dissatisfied with the decisions made so far.

"Ако је време да променимо правце, зашто не потражимо негде ново?

"If it's time to change direction, why don't we look for somewhere new?

Нешто што још нисмо видели?

Something we haven't seen yet?"

"Неманја је знао да је она у праву, али ризик је био огроман.

Nemanja knew she was right, but the risk was immense.

Одлучили су да оду на место које је Неманина увек избегавала.

They decided to go to a place that Nemanja had always avoided.

Ускоро је чекао изазов.

A challenge awaited soon.

Како су се приближавали новој локацији, видели су други људе близу извора воде.

As they approached the new location, they saw other people near a water source.

Било је напето.

It was tense.

Видљива је била глад у њиховим очима.

Hunger was visible in their eyes.

Глад за водом, али и за опстанком.

Hunger for water, but also for survival.

"Стојте!

"Stop!

Ово је и наше!

This is ours too!"

" викнула је Јелена, уверавајући ривале да неће попустити.

shouted Jelena, assuring the rivals they wouldn't back down.

Неманја и Милена су били изненађени њеном храброшћу, али дошло је време за дејство.

Nemanja and Milena were surprised by her courage, but it was time to act.

Уследила је жестока расправа.

A fierce argument ensued.

Неманја је удружио снаге са својом породицом.

Nemanja joined forces with his family.

Дуго су размишљали, али сада су деловали као један.

They had thought long and hard, but now they acted as one.

Њихова заједничка енергија претворила је супарнике у избеглице.

Their combined energy turned the rivals into refugees.

Пастирајући их од изворишта, Милена се насмејала по први пут после много времена.

Chasing them away from the source, Milena smiled for the first time in a long time.

"Успели смо", рекла је тихо.

"We did it," she said quietly.

Неманја је приметио како Јелена гледа у сунце које се спуштало, задовољна успехом.

Nemanja noticed how Jelena looked at the setting sun, satisfied with their success.

"Имаш добар инстинкт", признао је.

"You have good instincts," he admitted.

"И ти знаш да нас заштитиш", одговорила је Јелена, прихватајући његову руку.

"And you know how to protect us," Jelena replied, taking his hand.

Хармонија и свест о њиховој снази обасјали су успомене на свет какав је некада био.

Harmony and awareness of their strength illuminated memories of the world as it once was.

Упркос тешким временима, судбина им је подарила нову наду.

Despite the tough times, fate had given them new hope.

Нови почетак изронила се из пепела уништеног света.

A new beginning emerged from the ashes of the destroyed world.

"Идемо даље", рекао је Неманја, а њихове сенке биле су дуже од дана који је дошао.

"Let's move on," said Nemanja, and their shadows were longer than the day that came.