Летње сунце стајало је високо над Калемегданском тврђавом.

The summer sun stood high above the Kalemegdan Fortress.

Туристи су испунили стазе, где су се људи веселили, купили сувенире и уживали у мирису свежих палачинки.

Tourists filled the paths where people were enjoying themselves, buying souvenirs, and savoring the aroma of fresh pancakes.

Било је то време када је тврђава оживела као што је некад давно.

It was a time when the fortress came alive as it once did long ago.

Никола је журно корачао кроз гужву.

Nikola hurriedly walked through the crowd.

Бринуо се за своју сестру Јелену.

He was worried about his sister Jelena.

Јелена је била несташна девојчица која је волела да се изгуби у сопственом свету.

Jelena was a mischievous girl who loved to lose herself in her own world.

Људи су пролазили, смејали се и причали, али Никола није чуо ништа осим сопственог срца које је јако куцало.

People were passing by, laughing and talking, but Nikola heard nothing except his own heart beating loudly.

„Где ли је она?

"Where could she be?"

“ питао се док је гледао около.

he wondered as he looked around.

Њени кораци могли су бити било где.

Her footsteps could be anywhere.

Никола је погледом тражио некога ко би му могао помоћи.

Nikola scanned for someone who might be able to help him.

Ускоро је угледао Владимира, продавца који је седео испред свог штанда.

Soon, he spotted Vladimir, a vendor sitting in front of his stand.

Знао је да Владимир зна све трачеве на фестивалу.

He knew that Vladimir was aware of all the gossip at the festival.

„Владимире,“ поче Никола, „да ли си видео моју сестру?

"Vladimire," Nikola began, "have you seen my sister?"

“Владимир се насмеши лукаво.

Vladimir smiled slyly.

„Шта добијам за ту информацију?

"What do I get for that information?"

“Никола је добро знао да Владимир не помаже без неке користи.

Nikola knew well that Vladimir didn't help without some benefit.

Размишљао је о свом старом породичном сату.

He thought about his old family watch.

Био је то сат ког је његов деда носио.

It was a watch his grandfather had worn.

Иако је био важан, без Јелене тај сат није вредео ништа.

Although it was important, without Jelena that watch was worth nothing.

„Имам сат,“ рече Никола тромо, док је скидaо сат с руке.

"I have a watch," Nikola said reluctantly, as he removed the watch from his wrist.

Владимир је одмах живнуо.

Vladimir immediately perked up.

„Добро, видео сам је код старих зидина код затвореног дела“, рекао је Владимир и узео сат.

"Alright, I saw her by the old walls near the closed-off area," Vladimir said and took the watch.

Трчећи, Никола је кренуо ка месту које му је Владимир описао.

Running, Nikola headed to the place Vladimir described.

Време је трчало.

Time was running.

Коначно, на ивици забрањеног дела тврђаве, угледао је Јелену.

Finally, at the edge of the forbidden part of the fortress, he saw Jelena.

„Јелена!

"Jelena!"

“ викну Никола, срце му застана на тренутак.

shouted Nikola, his heart stopping for a moment.

Она се окренула, изненађена и на тренутак збуњена.

She turned around, surprised and momentarily confused.

Празнина у њеним очима брзо је заменило олакшање када га је видела.

The emptiness in her eyes was quickly replaced by relief when she saw him.

Трчећи према њему, пресретна је загрлила брата.

Running towards him, she joyfully hugged her brother.

„Извини, Никола“, рече Јелена.

"Sorry, Nikola," said Jelena.

„Нисам схватила колико сам се удаљила.

"I didn't realize how far I'd wandered."

“„Од сада остајемо заједно,“ одговори Никола.

"From now on, we'll stay together," Nikola replied.

„Морамо пазити једно на друго.

"We must look out for each other."

“Док су се враћали кроз гужву, Никола је осетио спокојство.

As they made their way back through the crowd, Nikola felt at peace.

Схватио је да мора боље слушати сестру и подржавати њену радозналост.

He realized he needed to listen to his sister better and support her curiosity.

Заједно, лакше су се пробијали кроз свет.

Together, they navigated the world more easily.

Јелена се држала ближе, учећи колико је важно бити опрезан у гужви.

Jelena stayed closer, learning how important it was to be cautious in a crowd.

Када је сунце полако почело да залази, браћа и сестра су оставили неспоразуме за собом.

When the sun slowly began to set, the siblings left their misunderstandings behind.

Заједно су доживели летњи дан у Београду, знајући да сваки изазов могу савладати, али само ако је онај други поред њих.

Together, they experienced a summer day in Belgrade, knowing they could overcome any challenge, but only if the other was by their side.