На месечином обасјаној плажи, станковала су тројица пријатеља: Милан, Јелена и Вук.

On a moonlit beach, three friends were gathered: Milan, Jelena, and Vuk.

Песак је био мек, а тихи таласи нежно су прали обалу, дајући целокупној атмосфери чаробан изглед.

The sand was soft, and the gentle waves quietly washed the shore, giving the whole atmosphere a magical appearance.

Била је савршена летња вечер.

It was a perfect summer evening.

Милан је био тај који је желео да овај сусрет остане у сећању.

Milan was the one who wanted this gathering to remain memorable.

Одлучио је да организује велики роштиљ и импресионира своје пријатеље.

He decided to organize a big barbecue and impress his friends.

"Данас ћу направити најбољи роштиљ који сте икада јели," рекао је самоуверено Милан док је вадио кесе из аутомобила.

"Today, I will make the best barbecue you've ever eaten," Milan said confidently as he took bags out of the car.

Милан никада раније није приређивао роштиљ, али је био убеђен да ће све проћи савршено.

Milan had never hosted a barbecue before, but he was convinced that everything would go perfectly.

Док су Јелена и Вук подешавали удобне простирке на песку, Милан је почео да припрема месо.

While Jelena and Vuk set up comfortable mats on the sand, Milan began to prepare the meat.

Његово одушевљење га је тирало да не пита за савет.

His excitement drove him not to ask for advice.

У свом ентузијазму, Милан није приметио да је уместо маринаде узео течност за упаљач.

In his enthusiasm, Milan didn't notice that instead of marinade, he grabbed lighter fluid.

Преливање соковитих комада меса том течности му се чинило као добар почетак.

Pouring this liquid over the juicy pieces of meat seemed like a good start to him.

Стао је испред роштиља са осмехом.

He stood in front of the grill with a smile.

Када је све било спремно, Милан је упалио роштиљ.

When everything was ready, Milan lit the grill.

Одједном, пламен је високо бујао у небо, стварајући светлосни спектакл.

Suddenly, flames soared high into the sky, creating a luminous spectacle.

Јелена и Вук су се изненадили, али су затим почели гласно да се смеју.

Jelena and Vuk were surprised but then began to laugh loudly.

"Милане!

"Milan!

Шта си то урадио?

What did you do?"

" плакала је Јелена, држећи стомак од смејања.

Jelena cried, holding her stomach from laughing.

"Не знам шта се десило," Милан се збуњено бранио.

"I don't know what happened," Milan defended himself in confusion.

Али и он се почео смејати када је схватио своју грешку.

But he also began to laugh when he realized his mistake.

Након што су се изнасмејали, Вук је предложио: "Хајде да средимо ово!

After they laughed it off, Vuk suggested, "Let's fix this!

Роштиљ је можда мало кардио, али ми смо ту због дружења.

The barbecue might be a little charred, but we're here for the company."

"Њих троје су успели да спасу што су могли од хране и распоредили све поново.

The three of them managed to save what they could of the food and rearranged everything.

Иако им се вечера није одвијала како су планирали, та ноћ је била испуњена шалом и смехом.

Although their dinner did not go as planned, that night was filled with jokes and laughter.

"Знаш Милане," рекла је Јелена, "на нас оставља утисак време које проведемо заједно.

"You know Milan," Jelena said, "what leaves an impression on us is the time we spend together.

Није важно колико је све савршено.

It doesn't matter how perfect everything is."

"Милан је научио вредну лекцију.

Milan learned a valuable lesson.

Није било важно да све буде без грешке – заједнички проведено време било је оно што је било најважније.

It wasn't important for everything to be flawless—the time spent together was what mattered most.

Седећи на топлом песку, уживали су у ноћи приказаној светлу месечине, осетивши се ближим него икад.

Sitting on the warm sand, they enjoyed the night illuminated by the moonlight, feeling closer than ever.