Лето је било у пуном замаху, а Калемегдански парк блистао је у својој лепоти.

Summer was in full swing, and the Kalemegdan park was shining in its beauty.

Туристи и локалци шетали су поред утврђених зидина, уживајући у погледу на ушће Саве и Дунава.

Tourists and locals strolled by the fortified walls, enjoying the view of the confluence of the Sava and the Danube rivers.

Милан и Светлана корачали су са лаганим корацима, осећајући узбуђење новог почетка.

Milan and Svetlana walked with light steps, feeling the excitement of a new beginning.

Милан је био опуштен и шармантан, али унутар себе крио је страх од одбијања.

Milan was relaxed and charming, but he harbored a fear of rejection within.

Са друге стране, Светлана је била авантуристичка и сталожена, али недавно је имала здравствене проблеме о којима није желела говорити.

On the other hand, Svetlana was adventurous and calm, but she recently had health issues she didn't want to discuss.

Док су шетали међу дрвећем и цвећем, Милан је тајно уперавао пажњу на сваки детаљ.

As they walked among the trees and flowers, Milan secretly paid attention to every detail.

Хтео је да овај први састанак буде савршен и да освоји Светланину наклоност.

He wanted this first date to be perfect and to win Svetlana's affection.

Светлана је уживала у разговору и свежем ваздуху, трудећи се да заборави на своје бриге.

Svetlana enjoyed the conversation and the fresh air, trying to forget her worries.

Међутим, одједном, Светлана поче кијати.

However, suddenly, Svetlana began to sneeze.

Њено лице поста пецкаво, а очи почеше сузити.

Her face became itchy, and her eyes started to water.

Милан је приметио промену и загледао се забринуто.

Milan noticed the change and looked at her with concern.

"Јеси ли добро, Светлана?

"Are you okay, Svetlana?"

" упитао је нежно.

he asked gently.

"Мислим да имам алергијску реакцију," признала је Светлана, покушавајући да се не узнемири.

"I think I'm having an allergic reaction," admitted Svetlana, trying not to get upset.

Милан је брзо размишљао.

Milan thought quickly.

"Морамо ти помоћи," рекао је, узимајући је за руку.

"We need to help you," he said, taking her hand.

Заједно су кренули ка оближњој апотеци.

Together, they headed to a nearby pharmacy.

Милан је преузео контролу над ситуацијом, осећајући како се у њему буди заштитнички дух.

Milan took control of the situation, feeling a protective spirit awaken within him.

Стигли су до апотеке и Милан је објаснио једној љубазној фармацеутки стање у којем се Светлана налазила.

They reached the pharmacy, and Milan explained Svetlana's condition to a kind pharmacist.

Набавили су потребне лекове и потражили неко мирно место у хладу где би се Светлана одморила.

They obtained the necessary medication and found a quiet place in the shade where Svetlana could rest.

Док је седела на клупи, осећајући постепено олакшање, Светлана је погледала Милана.

As she sat on the bench, feeling gradual relief, Svetlana looked at Milan.

"Хвала ти," рекла је тихо.

"Thank you," she said softly.

"Нисам хтела да те оптеретим својим проблемима.

"I didn't want to burden you with my problems."

"Милан се осмехнуо и ухватио њену руку.

Milan smiled and held her hand.

"Нема потребе да скриваш било шта од мене.

"There's no need to hide anything from me.

Овде сам да помогнем.

I'm here to help."

"Њих двоје наставили су разговор, сада ближе него раније.

The two continued their conversation, now closer than before.

Светлана је схватила да може рачунати на Милана, а он је открио да је способан да подржи и помогне у тренуцима притиска.

Svetlana realized she could rely on Milan, and he discovered that he was capable of supporting and helping in times of stress.

Састанак, иако другачији од планираног, завршио је добрим расположењем и обећањем нових сусрета.

The date, although different from what was planned, ended on a good note with the promise of new meetings.