Летње сунце грејало је високо над Фрушком Гором, док су Вук ишао стазом ка манастиру.

The summer sun shone high over Fruška Gora, as Vuk walked the path to the monastery.

Манастир је био скривен међу зеленим брдима, окружен старим каменим зидовима и шуштавим шикарама.

The monastery was hidden among the green hills, surrounded by old stone walls and rustling thickets.

Мирис борова и песма цикада испуњавали су ваздух.

The scent of pines and the song of cicadas filled the air.

Вук је дубоко удахнуо, покушавајући да осети мир који је толико желео.

Vuk took a deep breath, trying to feel the peace he so desired.

Вук је био млад софтверски инжењер, увек уплетен у обавезе и пословне изазове.

Vuk was a young software engineer, always tangled in obligations and business challenges.

Његов телефон тајао је светлости због сталних порука и мејлова клијената.

His phone glowed due to constant messages and emails from clients.

Ипак, сада је био решен да нађе мало мира.

Yet, he was now determined to find some peace.

Али одлука коју је донео није била лака — одлучио је да искључи свој телефон и лаптоп током свог боравка у манастиру.

But the decision he made wasn't an easy one—he decided to turn off his phone and laptop during his stay at the monastery.

Док је Вук улазио у двориште, срео је Миру, младу монахињу која га је дочекала с топлим осмехом.

As Vuk entered the courtyard, he met Mira, a young nun who greeted him with a warm smile.

"Добродошао, Вуче," рекла је благо.

"Welcome, Vuk," she said gently.

"Овде ће твоја душа пронаћи мир.

"Here, your soul will find peace."

"Некако, те једноставне речи донеле су му утеху.

Somehow, those simple words brought him comfort.

Али ускоро, мисли о недовршеним пројектима и међународним клиентима почеле су да га јуре.

But soon, thoughts of unfinished projects and international clients began to chase him.

Сео је на хладан камен у сенци великог дрвета и затворио очи.

He sat on a cold stone in the shade of a large tree and closed his eyes.

Међутим, у мирној тишини, срце му је још увек било затрпано бригама.

However, in the peaceful silence, his heart was still overwhelmed with worries.

Сатима је проводио у размишљању и молитви.

He spent hours in thought and prayer.

У том процесу, упознао је Драгана, старог монаха, који му је кроз разговор делио мудрост.

In that process, he met Dragan, an old monk, who shared wisdom with him through conversation.

"Равнотежа је кључ, Вуче," рекао је Драган.

"Balance is the key, Vuk," Dragan said.

"Без мира унутра, успех је празан.

"Without inner peace, success is empty."

"Вукова одлука да не укључује уређаје ускоро га је довела на ивицу панике.

Vuk's decision not to turn on his devices soon brought him to the brink of panic.

Али, тренутак смирења дошао је када је, током медитације, схватио дубину Драганових речи.

But a moment of calm came when, during meditation, he realized the depth of Dragan's words.

Равнотежа између пословног и личног живота била је могућа, али је захтевала свесно старање.

The balance between business and personal life was possible, but it required conscious care.

По завршетку повлачења, Вук је окарактерисао пут којим ће кренути.

By the end of the retreat, Vuk had charted the path he would take.

Вратио се кући са новооткривеном одлучношћу.

He returned home with newfound determination.

Почео је да поставља границе, резервише време за одмор и умирућа размишљања.

He began setting boundaries, reserving time for rest and soothing reflections.

Успешно је управљао својим обавезама, без жртвовања свог менталног здравља.

He successfully managed his obligations without sacrificing his mental health.

Вуково време у манастиру дало му је ново разумевање, и сада је живео живот с више мира и мање стреса.

Vuk's time at the monastery gave him new understanding, and he now lived a life with more peace and less stress.

Фрушка Гора и речи Драганове увек ће бити светлост на његовом путу.

Fruška Gora and Dragan's words would always be a light on his path.