Летње сунце обасјавало је Калемегдански парк.

The summer sun was shining on Kalemegdan park.

Листови дрвећа нежно су шумели на ветру, док су звуци града одјекивали иза старих зидина тврђаве.

The leaves of the trees gently rustled in the wind, while the sounds of the city echoed behind the old fortress walls.

Пријатељи, Јован, Катарина и Младен, окупили су се ту како би припремили пикник за крај школске године.

Friends, Jovan, Katarina, and Mladen, gathered there to prepare a picnic for the end of the school year.

Јован је седео на трави, посматрајући реке Саву и Дунав које су тихо текле.

Jovan was sitting on the grass, watching the rivers Sava and Danube quietly flow.

Иако је био вредан ученик, мисли о новој школској години нису му дале мира.

Although he was a diligent student, thoughts of the new school year wouldn't leave him in peace.

Катарина, пуна енергије, већ је развила корпу с храном и ширила је покривач на трави, покушавајући да окупи све.

Katarina, full of energy, had already unpacked a basket of food and was spreading out a blanket on the grass, trying to gather everyone.

„Дојите, момци!

"Come on, guys!

Време је за игру!

It's time for some fun!"

“ узвикнула је Катарина, махнувши им да приђу.

Katarina shouted, waving them to come over.

Желећи да ојача пријатељства пре почетка распуста, хтела је да се сви забаве.

Wanting to strengthen friendships before the holiday break, she aimed for everyone to have a good time.

Младен, тих и замишљен, са скиц па још у руци, посматрао је околину.

Mladen, quiet and pensive, with a sketchpad still in his hand, was observing the surroundings.

Још није успео да пронађе савршен мотив за своју нову слику.

He hadn't yet managed to find the perfect motif for his new painting.

Природа је била прелепа, али нешто му је недостајало.

Nature was beautiful, but something was missing.

Док су они уживали, Јован је осећао како га узнемирују мисли о следећој години.

As they were enjoying themselves, Jovan felt troubled by thoughts of the next year.

Није могао да се опусти.

He couldn’t relax.

Коначно, одлучио је да подели своје бриге са пријатељима.

Finally, he decided to share his worries with his friends.

„Бринем око наредне године,“ признао је Јован тихим гласом.

"I'm worried about the coming year," Jovan admitted quietly.

Катарина га је охрабрујуће тапшала по леђима.

Katarina patted him encouragingly on the back.

„Хајде да уживамо у данашњем дану,“ рекла је.

"Let's enjoy today," she said.

"Фризби ће те разонодити!

"The frisbee will entertain you!"

" Узела је фризби и бацила га Младену.

She took the frisbee and threw it to Mladen.

Младен је ухватио фризби, осмехнувши се.

Mladen caught the frisbee, smiling.

Његова претходна брига о сцени коју није пронашао нестала је у тренутку.

His previous concern about the scene he hadn’t identified vanished in an instant.

Посматрао је осмех својих пријатеља и одлучио да уместо пејзажа наслика тај савршен тренутак.

He observed his friends' smiles and decided to paint that perfect moment instead of a landscape.

Током игре, Јован је осетио осећај слободе.

During the game, Jovan felt a sense of freedom.

Док је трчао за фризбијем и смејао се са пријатељима, његове бриге су нестале.

As he ran after the frisbee and laughed with his friends, his worries disappeared.

Он, Катарина и Младен сели су на покривач, задовољни даном који су провели.

He, Katarina, and Mladen sat on the blanket, satisfied with the day they spent.

Катарина је гледала около и увидела да су њени пријатељи срећни.

Katarina looked around and realized her friends were happy.

Младен је са оловком и хартијом хватао савршени тренутак — радост пријатељства.

Mladen was capturing the perfect moment with pencil and paper — the joy of friendship.

Јован је коначно заборавио на бриге школе и уживао у простим стварима.

Jovan finally forgot about school worries and enjoyed the simple things.

На крају, пријатељи су отишли са пикника осмехнути.

In the end, the friends left the picnic smiling.

Јован је научио да је важно уживати у тренуцима, Катарина да једноставност може донијети радост, а Младен да је инспирација у људима око њега.

Jovan learned the importance of enjoying moments, Katarina realized simplicity can bring joy, and Mladen saw inspiration in the people around him.

Калемегдански парк остао је исти, али је за њих био посебан и драгоцен.

Kalemegdan park remained the same, but for them, it was special and valuable.