Копаоник је био у најлепшем издању.

Kopaonik was at its most beautiful.

Касно пролеће донело је свеже зеленило и поља ружичастих и жутих дивљих цвећа.

Late spring had brought fresh greenery and fields of pink and yellow wildflowers.

Небо је било плаво, али са облацима који су полако поранили, као да желе да прекрију његову светлост.

The sky was blue, but clouds were slowly creeping in, as if they wanted to cover its light.

Милица је стајала на почетку стазе.

Milica stood at the beginning of the trail.

Недавно је раскинула са дечком и осећала се изгубљено.

She had recently broken up with her boyfriend and felt lost.

Жеља јој је била да дође до Панчићевог врха, и то сама.

Her wish was to reach Pančićev vrh, and to do it alone.

Требала јој је промена, нешто што ће јој помоћи да нађе мир.

She needed a change, something that would help her find peace.

Са њом су били Драган и Никола.

With her were Dragan and Nikola.

Они су били њени добри пријатељи.

They were her good friends.

Али данас, она их је замолила да је не прате.

But today, she asked them not to follow her.

Ово је била њена битка.

This was her battle.

"Пазите се," рекао је Драган.

"Take care," said Dragan.

"Чувај се," додао је Никола.

"Be safe," added Nikola.

Милица је само климнула главом и кренула.

Milica just nodded and set off.

Како је стаза постајала стрмија, облаци су прекривали сунце и магла је почела да се подиже.

As the trail became steeper, clouds covered the sun, and fog began to rise.

Сваки корак је био тежак јер су мисли на прошлост ометале њену концентрацију.

Every step was difficult because thoughts of the past disrupted her concentration.

Али није могла да стане.

But she could not stop.

Магла је била густа и пут се више није видео.

The fog was thick and the path was no longer visible.

Милица се зауставила.

Milica stopped.

Срце јој је било узнемирено.

Her heart was unsettled.

Морала је да одлучи: кренути опасним путем или се вратити?

She had to decide: take the dangerous path or turn back?

Али није дошла овде да би одустала.

But she hadn't come here to give up.

Одлучила је.

She decided.

Ићи ће дужим, али сигурнијим путем.

She would take the longer but safer route.

У том тренутку схватила је да њен мир није у самом врху, већ на њеном путу до тамо.

At that moment, she realized that her peace wasn't at the peak itself, but in her journey there.

Када је напокон стигла до врха, магла се делимичноразишла.

When she finally reached the top, the fog had partially cleared.

Стојала је тамо, гледајући у долину која се простирала испред ње.

She stood there, looking at the valley stretching out before her.

Њено срце је било мирније.

Her heart was calmer.

Није победила само планину, већ и себе.

She had conquered not just the mountain, but herself as well.

Снага није била у освајању, већ у спремности на промени.

Strength was not in the conquering, but in the willingness to change.

Сада је знала да ће све бити у реду.

Now she knew everything would be okay.

Решење није било у досезању врхова, већ у сигурности да може то учинити по својим условима.

The solution was not in reaching the peaks but in the assurance that she could do it on her own terms.

Спустила се са планине с новом снагом и осмехом.

She descended from the mountain with new strength and a smile.

Остало је време за нове врхове и нове почетке.

There was still time for new peaks and new beginnings.