Мирис пролећа испуњавао је велики дом породице Јовановић.

The scent of spring filled the large home of the Jovanović family.

Љубичице и лалиње цветају у башти, док је сунце сијало на старим породичним фотографијама које су красиле зидове.

Violets and tulips bloomed in the garden, while the sun shone on the old family photographs that adorned the walls.

У дневној соби, обележавала се годишњица брака Миланових родитеља.

In the living room, the anniversary of Milan's parents' marriage was being celebrated.

Сви су били срећни, или су бар тако изгледали.

Everyone was happy, or at least they seemed to be.

Милан, најстарији син, пазио је да све протекне у реду.

Milan, the oldest son, made sure everything went smoothly.

Осећао је тежину очекивања на својим раменима.

He felt the weight of expectations on his shoulders.

Јелена, сестра, причала је вицеве и својом лакоћом уносила ведрину у атмосферу.

Jelena, his sister, told jokes and lightened the atmosphere with her ease.

Бранко, млађи брат, посматрао је све у тишини.

Branko, the younger brother, watched everything in silence.

Знао је да он крије нешто што може да уздрма породичну срећу.

He knew he was hiding something that could shake the family's happiness.

Док су сви наздрављали, Бранков глас прекинуо је радост.

As everyone toasted, Branko's voice interrupted the joy.

"Морам нешто да кажем," рекао је.

"I have something to say," he said.

Тишина се спустила као тежак облак.

Silence fell like a heavy cloud.

Милан је осетио како му срце јаче лупа.

Milan felt his heart beating faster.

Бранко је проговорио: "Има нешто што сам дуго крио од вас.

Branko spoke: "There's something I've been hiding from you for a long time."

"Речи су биле тешке, и сви су чекали у напетости.

The words were heavy, and everyone waited in tension.

Бранко је открио да је напустио факултет и запослио се у радионици за поправку бицикла, што је супротно жељама родитеља.

Branko revealed that he had left college and got a job in a bicycle repair shop, contrary to his parents' wishes.

Милан је знао да је истина важна, али је такође знао колико може да заболи.

Milan knew that the truth was important, but he also knew how much it could hurt.

Милан је дубоко удахнуо.

Milan took a deep breath.

"Слушајте," рекао је.

"Listen," he said.

"Боље је да знамо истину и да се суочимо са њом заједно.

"It's better to know the truth and face it together.

Подржимо Бранка.

Let's support Branko."

"Јелена је проговорила: "Да, него да живимо у лажи.

Jelena spoke up: "Yes, rather than live in a lie.

Ми смо породица.

We are family."

"Родитељи су остали у шоку, али су на крају прихватили истину и загрлили сина.

The parents were in shock, but eventually, they accepted the truth and hugged their son.

Свако је имао своје сузе и осећаје, али су знали да се живот наставља.

Everyone had their own tears and feelings, but they knew life goes on.

Када је вече завршено, Милан је посматрао своју породицу.

When the evening ended, Milan watched his family.

Тензије су полако нестајале, и уместо тога, јављао се нови осећај искрености.

The tensions were slowly dissipating, and instead, a new sense of honesty emerged.

Тада је схватио: иако истина може да наруши мир, она је и пут до јачих веза.

He realized that although the truth can disturb peace, it is also the way to stronger bonds.

Породично огњиште је топло и сигурно, чак и кад ветрови донесу промене.

The family hearth is warm and safe, even when winds bring changes.

Породица Јовановић јесте била потресена, али напредовала је ка зацељењу, са истинскошћу као новим срцем дома.

The Jovanović family was shaken, but they moved towards healing, with honesty as the new heart of their home.