Сунце се рађало изнад сеоске винарије, бацајући златне зраке преко пространих брда.

The sun rose over the village winery, casting golden rays across the sprawling hills.

Гроздови грожђа висили су на чокотима, спремни за бербу.

Clusters of grapes hung from the vines, ready for harvest.

Шуштање лишћа и мелодија ветра доносили су мирис плодне земље и слатког воћа.

The rustling leaves and the melody of the wind carried the scent of fertile earth and sweet fruit.

Милош је стајао на улазу у винарију, дубоко удахнувши свеж ваздух који му је толико недостајао.

Miloš stood at the entrance to the winery, taking a deep breath of the fresh air he had missed so much.

Од детињства је био далеко од куће, градећи своју каријеру у граду.

He had been far from home since childhood, building his career in the city.

Али сада, нешто га је вукло назад.

But now, something was drawing him back.

У том тренутку, Јована га је угледала.

At that moment, Jovana spotted him.

Њене очи су се испуниле мешавином изненађења и старе боли која никада није нестала.

Her eyes filled with a mix of surprise and old pain that had never faded.

Оставила је сав посао, прилазећи му полако.

She left all her work, approaching him slowly.

"Милоше, шта тражиш овде?

"Miloše, what are you doing here?"

" упитала је тихо, али чврсто.

she asked quietly but firmly.

Милош је осетио како му срце скаче.

Miloš felt his heart leap.

"Вратио сам се кући," рекао је, гледајући у њене очи.

"I've come back home," he said, looking into her eyes.

"Желим да поправимо ствари међу нама.

"I want to make things right between us."

"Јована је окренула лице, гледајући у редове чокота који су се пружали испред ње.

Jovana turned her face, looking out at the rows of vines stretching before her.

"Оставио си нас," рекла је.

"You left us," she said.

"Никада ниси ни назвао.

"You never even called.

Остала сам сама да водим све.

I was left alone to manage everything."

"Стефан, дугогодишњи пријатељ породице, пришао им је.

Stefan, a longtime family friend, approached them.

"Оба сте ми драги," рекао је тихо.

"You both mean a lot to me," he said quietly.

"Биће ти жао ако ово не решите.

"You'll regret it if you don't resolve this."

"Док су припреме за фестивал постајале ужурбане, настао је хаос.

As preparations for the festival became hectic, chaos ensued.

Неки су шапутали о Милошевом доласку.

Some whispered about Miloš's arrival.

Гомила се окупила како би гледала параду, и не разумевши Милошове намере, почели су да коментаришу гласно.

A crowd gathered to watch the parade, and misunderstanding Miloš's intentions, they began to comment loudly.

У једном тренутку, Милош се окренуо ка народу.

At one point, Miloš turned to the crowd.

Осетио је да мора да каже нешто.

He felt he needed to say something.

"Знам да сам погрешио," рекао је, глас му је одјекивао преко поља.

"I know I was wrong," he said, his voice echoing across the fields.

"Седео сам на врху своје каријере, али сам се осећао празним.

"I sat at the top of my career, but I felt empty.

Ово је моја породица, ово је мој дом.

This is my family, this is my home."

"Јованине очи су се напуниле сузама, схватајући тежину његових речи.

Jovana's eyes filled with tears, understanding the weight of his words.

Милош је отворио срце пред свима, и то је покренуло нешто у њој.

Miloš had opened his heart in front of everyone, and it stirred something in her.

"Хајде да почнемо поново," рекла је, прилазећи му.

"Let's start over," she said, approaching him.

"Можемо изградити ову породицу поново.

"We can rebuild this family again."

"Милош и Јована су се загрлили, први пут у годинама.

Miloš and Jovana embraced for the first time in years.

Гомила је заплесала и опила се топлотом помирења.

The crowd danced and was warmed by the reconciliation.

На крају фестивала, поред свих осмеха и музике, брат и сестра су заједно седели на малој клупи, гледали у залазак сунца над виноградом.

At the end of the festival, amidst all the smiles and music, the brother and sister sat together on a small bench, watching the sunset over the vineyard.

Одједном, схватили су да ниједан успех не може надоместити љубав коју су пронашли једно у другом.

Suddenly, they realized that no success could replace the love they found in each other.