
The Unseen Struggle: A Journey from Anxiety to Triumph
FluentFiction - Serbian
Loading audio...
The Unseen Struggle: A Journey from Anxiety to Triumph
Sign in for Premium Access
Sign in to access ad-free premium audio for this episode with a FluentFiction Plus subscription.
Пролеће је стигло у град.
Spring arrived in the city.
Трешњини цветови су обасјали улице, али у корпоративној канцеларији било је напрегнуто.
The cherry blossoms lit up the streets, but in the corporate office, it was tense.
Мила́н је седео за својим столом, поглед фиксиран на екран.
Milan was sitting at his desk, his gaze fixed on the screen.
Радио је преко времена сваке вечери, желећи да импресионира менаџера и добије то дугоочеківано унапређење.
He was working overtime every evening, hoping to impress his manager and earn that long-awaited promotion.
Али, унутар њега, ствари нису биле сјајне.
However, inside, things weren't great.
Знао је да се нешто дешава.
He knew something was happening.
Срце му је брже куцало, а зној му је капао с чела.
His heart was beating faster, and sweat was dripping from his forehead.
Ипак, није смео никоме рећи о својој анксиозности.
Yet, he dared not tell anyone about his anxiety.
Морао је да буде јак.
He had to be strong.
Јована је приметила његову нелагоду.
Jovana noticed his discomfort.
И сама је пролазила кроз сличне изазове и знала је каква је то борба.
She herself was going through similar challenges and knew what a struggle it was.
Одлучила је да му помогне.
She decided to help him.
Једног јутра, пришла му је и тихо упитала: „Како си, Милане?
One morning, she approached him and quietly asked, "How are you, Milane?
Изгледа да си под стресом.
You seem stressed."
“Милан је кратко климнуо главом, не желећи да призна истину.
Milan nodded briefly, not wanting to admit the truth.
„Добро сам“, одговорио је, покушавајући да се насмеши.
"I'm fine," he replied, trying to smile.
Степан, њихов менаџер, био је фокусиран на резултате пројекта.
Stepan, their manager, was focused on the project's results.
Није примећивао ту скривену борбу.
He didn't notice the hidden struggle.
Било је време за важну презентацију, и Милан је морао да увери све у своје способности.
It was time for an important presentation, and Milan had to convince everyone of his abilities.
Тог дана када је презентација требала да почне, Милан је осетио снажан стег у грудима.
On the day the presentation was supposed to begin, Milan felt a strong tightness in his chest.
Руке су му се тресле, а глава му се вртила.
His hands were trembling, and his head was spinning.
Он се наслањао на зид, борећи се да дише.
He leaned against the wall, struggling to breathe.
Паника.
Panic.
Страх.
Fear.
Није знао шта да ради.
He didn't know what to do.
Јована је пришла и ставила му руку на раме.
Jovana approached and put a hand on his shoulder.
„У реду је, Милане.
"It's okay, Milane.
Дубоко удиши.
Breathe deeply.
Хајде да седнемо“, рекла је мило.
Let's sit down," she said kindly.
Милан је климнуо и полако је седео док је Јована остала уз њега.
Milan nodded and slowly sat down while Jovana stayed by his side.
„Треба ти одмор.
"You need a break.
Желим да се обратиш Степану.
I want you to talk to Stepan.
Реци му како се заиста осећаш“, предлагала је.
Tell him how you really feel," she suggested.
На крају, Милан је скупио храброст.
In the end, Milan gathered the courage.
Ушавши у канцеларију, искрено је причао са Степаном о анксиозности.
Entering the office, he sincerely talked to Stepan about his anxiety.
Степан је слушао пажљиво, а затим рекао: „Хвала ти што си ми рекао.
Stepan listened carefully and then said, "Thank you for telling me.
Поместићемо презентацију за сутра.
We'll move the presentation to tomorrow.
Одмори се.
Rest.
Важно је да си ти добро.
It's important that you're well."
“Милан је осетио олакшање.
Milan felt relieved.
Научио је да је у реду тражити помоћ.
He learned that it's okay to ask for help.
Са Јованином подршком и разумевањем од Степана, знао је да ће се снаћи.
With Jovana's support and understanding from Stepan, he knew he would manage.
Поставио је своје здравље на прво место и тај избор му је омогућио да настави даље, самоуверенији и спреман за следећи изазов.
He prioritized his health, and that choice allowed him to move forward, more confident and ready for the next challenge.