Преко тротоара у срцу Београда, Милан је шетао ка старој чајџиници.

Across the sidewalk in the heart of Belgrade, Milan walked towards the old teahouse.

Дуго је живео у иностранству, али га је пројекат вратио у град.

He had lived abroad for a long time, but a project brought him back to the city.

Прољеће је донијело топлину, а цвјетови су цијели град обојили у разнобојност.

Spring had brought warmth, and flowers had painted the entire city with vibrant colors.

Милан је имао жељу да се поново повеже са коренима и старим пријатељима.

Milan had a desire to reconnect with his roots and old friends.

Чајџиница је била исто тако пријатна као што је памтио.

The teahouse was just as cozy as he remembered.

Еклектичне столице биле су распоређене око дрвених столова, а мирис свежих чајева испуњавао је ваздух.

Eclectic chairs were arranged around wooden tables, and the scent of fresh teas filled the air.

Милан је ушао, срце му је куцало.

Milan entered, his heart pounding.

Да ли ће наићи на Јелену овде, као некада?

Would he run into Jelena here, like before?

Док се окретао око себе, до врата је, са широким осмехом, дошла Јелена.

As he turned around, Jelena approached the door with a wide smile.

Њене очи су сијале као и увек.

Her eyes shone as always.

"Милане!

"Milan!"

", узвикнула је, а он се насмејао.

she exclaimed, and he laughed.

Пружили су једно другом руке и у загрљају остали неколико тренутака.

They reached out to each other and remained in an embrace for a few moments.

"Како си?

"How are you?"

", упитала је Јелена, испуњена знатижељом.

Jelena asked, filled with curiosity.

"Добро сам", одговори Милан, иако у њему пулсираше нека чудна мешавина туге и среће.

"I'm well," replied Milan, although a strange mixture of sadness and happiness pulsed within him.

"Много се променило.

"A lot has changed."

"Седоше за стол.

They sat at a table.

Сунце је пролазило кроз велике прозоре, бацајући топао сјај.

Sunlight streamed through the large windows, casting a warm glow.

Милан је био помало носталгичан, али када је Јелена причала о свим културним догађајима којима је присуствовала и о људима које је срела, његова нелагода је полако нестајала.

Milan felt somewhat nostalgic, but as Jelena talked about all the cultural events she attended and the people she met, his unease slowly faded away.

Били су различити, али несумњиво они сами.

They were different, but undoubtedly themselves.

"Чини ми се да смо некад били другачији", признао је Милан.

"It seems we used to be different," Milan admitted.

"Јесмо", насмејала се Јелена, "али пријатељство је као чај.

"We did," Jelena laughed, "but friendship is like tea.

Јачемо га с временом, правимо нове укусе.

We strengthen it over time, creating new flavors."

"Разговарали су дуго, са паузама пуним разумевања и смејали се причама из прошлости.

They talked for a long time, with pauses full of understanding and laughed over stories from the past.

Милан је открио да промена није страшна као што је мислио.

Milan realized that change was not as frightening as he thought.

Напротив, омогућила му је да се више ценију тренуци садашњице.

On the contrary, it allowed him to appreciate the moments of the present more.

На крају сусрета, Милан и Јелена сложили су се да се чешће виде.

At the end of the meeting, Milan and Jelena agreed to see each other more often.

"Ово пријатељство можемо поново градити", рече Јелена, уверена у своје речи.

"We can rebuild this friendship," Jelena said, confident in her words.

Милан је коначно осетио мир.

Milan finally felt at peace.

Понекад су највеће промене у животу истовремено и најлепше.

Sometimes the biggest changes in life are also the most beautiful.

Живот можда мења људе, али искрено пријатељство може издржати и прилагодити се.

Life may change people, but a true friendship can endure and adapt.

Сунце је и даље сијало кроз прозоре, а чајџиница је пуцала од топлине.

The sun still shone through the windows, and the teahouse was bursting with warmth.

Милан је знао да је пронашао свој простор у времену које се мења, баш као што се и ствари у чајџиници сада чиниле другачије и исте у исто време.

Milan knew he had found his place in a time that was changing, just as the things in the teahouse now seemed different and the same at the same time.