Пролећни дан је свано на оделењу психијатрије.

A spring day dawned in the psychiatric ward.

Отворени прозори пуштали су мирис процветалих стабала.

The open windows let in the scent of blossoming trees.

Милан је гледао кроз решетке, питајући се како је доспео овде.

Milan was looking through the bars, wondering how he ended up here.

Бели зидови истрзавали су му душу, али је одлучио да ће се борити за истину.

The white walls were tearing at his soul, but he decided he would fight for the truth.

Милан је био тиха и промишљена душа.

Milan was a quiet and thoughtful soul.

Његов највећи страх био је губитак независности.

His biggest fear was losing independence.

У овој душечној болници сматрали су да је његово понашање знак равнодушности.

In this mental hospital, they considered his behavior a sign of indifference.

Нико није веровао да је Милан бесправно затворен.

No one believed that Milan was wrongfully confined.

Његова наводна помахниталост деловала је убедљиво свима осим њему.

His alleged madness seemed convincing to everyone except him.

Др. Немањић, главни лекар, знао је да даје коначну реч.

Dr. Nemanjić, the chief physician, knew he had the final say.

Његова мудрост изгледала је неупитна, али Милан је осетио искрицу сумње.

His wisdom seemed unquestionable, but Milan felt a spark of doubt.

Милан је знао да мора пронаћи другачији начин како би доказао своју невиност.

Milan knew he needed to find a different way to prove his innocence.

Одлучио је да се приближи Јовани, мед. сестри која му је деловала саосећајно.

He decided to get closer to Jovana, the nurse who seemed compassionate to him.

Јована је носила светлозелени огртач и благо се смешкала кад год би прошла покрај Милана.

Jovana wore a light green gown and smiled softly whenever she passed by Milan.

Била је нежног гласа и брижна.

She had a gentle voice and was caring.

Милан је прикривао своје страхове, али Јовани је отворио своје срце.

Milan concealed his fears but opened his heart to Jovana.

Њена подршка дала му је наде.

Her support gave him hope.

Након неколико недеља, Милан је задобио Јованино поверење.

After a few weeks, Milan gained Jovana's trust.

Објаснио јој је своје сумње, наговештавано да је неправедно затворен.

He explained his doubts to her, hinting that he was unjustly confined.

Јована је обећала да ће се распитати.

Jovana promised to inquire.

Заједно су испланирали начин да Милан докаже своју невиност.

Together, they planned a way for Milan to prove his innocence.

Једне ноћи, Милан је искористио тренутак непажње.

One night, Milan seized a moment of inattention.

Стигао је до задњег излаза, где га је Јована чекала.

He reached the back exit, where Jovana was waiting for him.

Уз њену помоћ, успео је да побегне.

With her help, he managed to escape.

Било је ризично, али његова одлучност била је јака.

It was risky, but his determination was strong.

Са слободом на дохват руке, започели су истрагу.

With freedom within reach, they began their investigation.

Јована је пронашла документе који су доказали Миланову праву причу.

Jovana found documents that proved Milan's true story.

Са тим доказима, Милан је успео да разоткрије ко га је лажно осудио.

With this evidence, Milan managed to uncover who falsely accused him.

Када је истина изашла на видело, Милану је призната невиност.

When the truth came to light, Milan was acknowledged as innocent.

Његова улудна заточеност на крају је испала као лекција о значају пријатеља и истине.

His futile imprisonment turned out to be a lesson on the importance of friends and truth.

Милан је научио да је слобода највреднија када има људе на које се можеш ослонити.

Milan learned that freedom is most valuable when you have people you can rely on.

Пролећни ветар наново је почео да му мирише на будуће победе и захвалност.

The spring breeze once again began to smell of future victories and gratitude to him.