Сунце је лагано залазило изнад Дубровника, бацајући златне сенке на зидине старог града.

The sun was slowly setting over Dubrovnik, casting golden shadows on the walls of the old city.

Весна је седела у оближњем кафићу, посматрајући азурно плаво море пред собом.

Vesna sat in a nearby café, watching the azure blue sea before her.

Ветар је носио мирис јасмина, подсећајући је на прошле дане проведене у овом граду.

The wind carried the scent of jasmine, reminding her of past days spent in this city.

Весна је давно отишла у Париз, али сада се вратила, спремна да се поново повеже са својим пријатељима из детињства.

Vesna had left for Paris long ago, but now she was back, ready to reconnect with her childhood friends.

Милоš и Иља већ су седели за стоm.

Miloš and Ilja were already seated at the table.

Милоš је био весео као и увек, са широким осмехом и причама о својим турима кроз град.

Miloš was cheerful as always, with a broad smile and stories about his tours around the city.

Иља, тих и замишљен, вукао је у себи дух Италије и музике коју је тамо стварао.

Ilja, quiet and contemplative, carried within him the spirit of Italy and the music he created there.

Весна их је посматрала и осећала се као странац у властитом животу.

Vesna watched them and felt like a stranger in her own life.

"Видиш, све се променило," рекао je Милоš, уз смех.

"You see, everything has changed," said Miloš, with a laugh.

"Али не брини, ствари су ипак исте када смо заједно.

"But don't worry, things are still the same when we're together."

"Весна је уздахнула.

Vesna sighed.

"Ипак, нешто је другачије," рекла је, гледајући у своје руке.

"Still, something is different," she said, looking at her hands.

"Недостајете ми али свет у којем сам живела је тако далеко од мене.

"I miss you, but the world I lived in feels so far away."

"Њих троје су наставили разговоре.

The three of them continued their conversations.

Како је вечерње небо постајало тамније, Весна се отворила.

As the evening sky grew darker, Vesna opened up.

Признала је свој осећај отуђености, како тешко прихвата све промене које су се догодиле и у њиховим животима и у њеном.

She admitted her feelings of alienation, how she struggled to accept all the changes that had happened in their lives and hers.

"Живела сам у својим сновима, али сада желим бити овде," рекла је Весна тихо.

"I lived in my dreams, but now I want to be here," Vesna said quietly.

"Недостајало ми је дружење, ваше пријатељство.

"I missed the companionship, your friendship."

"Иља се осмехнуо и узео гитару.

Ilja smiled and picked up a guitar.

Почео је свирати тиху мелодију, а Весна и Милоš су слушали, урањајући у звуке.

He began to play a quiet melody, and Vesna and Miloš listened, immersing themselves in the sounds.

Уз топлину музике и искреност тренутка, сви су осетили олакшање и блискост коју нису дуго имали.

With the warmth of the music and the sincerity of the moment, they all felt a relief and closeness they hadn't had in a long time.

Ноћ је одмицала, и уз чашу вина, разговори су постајали све отворенији.

The night wore on, and with a glass of wine, the conversations became more open.

Тиме су открили скривене истине, прошлости које су давно оставили иза себе.

In doing so, they uncovered hidden truths, pasts that had long been left behind.

На крају вечери, Весна је осетила мир.

By the end of the evening, Vesna felt at peace.

"Морамо остати у контакту," рекла је, осећајући топлину унутра.

"We must stay in touch," she said, feeling warmth inside.

Сви су се смејали, загрлили и обећали да ће се чешће виђати.

They all laughed, hugged, and promised to see each other more often.

Док је одлазила из кафића, Весна је знала да се није само вратила у Дубровник.

As she left the café, Vesna knew she hadn't just returned to Dubrovnik.

Вратила се себи.

She had returned to herself.

Пронашла је делове прошлости за које није знала да јој толико недостају.

She found pieces of the past she didn't know she missed so much.

Живећи садашњост, прихватила је све што је било и све што ће бити.

Living in the present, she embraced all that was and all that would be.

И више се није осећала страно.

And she no longer felt like a stranger.