Калемегданска тврђава стајала је величанствено изнад састава Саве и Дунава.

The Kalemegdan Fortress stood magnificently above the confluence of the Sava and Danube rivers.

Цветање дрвећа најављивало је долазак пролећа.

The blossoming trees heralded the arrival of spring.

Никола и Ивана шетали су стазама, опремљени мапама и ентузијазмом.

Nikola and Ivana walked the paths, equipped with maps and enthusiasm.

Гласине да је благо скривено негде унутар зидина тврђаве испуниле су их узбуђењем.

Rumors that treasure was hidden somewhere within the fortress walls filled them with excitement.

Никола је био заљубљеник у историју.

Nikola was a history enthusiast.

Сањао је да постане прави авантуриста.

He dreamed of becoming a real adventurer.

Ивана је уживала у решавању загонетки.

Ivana enjoyed solving puzzles.

Желела је да докаже своју спретност.

She wanted to prove her cleverness.

Иако су имали различите разлоге, један циљ их је спојио - пронашли би то благо!

Even though they had different reasons, one goal united them - they would find that treasure!

Док су прелазили преко камених пролаза, Никола је покушао да буде озбиљан.

As they crossed the stone passages, Nikola tried to be serious.

Али онда би испалио шалу: "Знаш, Ивана, ако нађемо благо, можда направимо фонд за путовање кроз време!

But then he would crack a joke: "You know, Ivana, if we find the treasure, maybe we'll start a time travel fund!"

" Ивана се насмејала, одговарајући својом шалом: "Само ако прво сазнамо где се укрцава та временска машина!

Ivana laughed, replying with her own joke: "Only if we first find out where to board that time machine!"

"Након што су много времена провели у шали и смејању, одлучили су да се поделе.

After spending much time joking and laughing, they decided to split up.

Требало је брже да пређу велики простор.

They needed to cover the large area more quickly.

Али ниједан није могао да престане да шаље поруке.

But neither could stop sending messages.

Уместо трагова, слали су нове вицеве.

Instead of clues, they sent new jokes.

Ускоро су привукли пажњу чувара.

Soon, they attracted the attention of the guard.

Он их је посматрао издалека, чудећи се њиховом понашању.

He watched them from a distance, puzzled by their behavior.

Пришао је и упитао их шта раде.

He approached them and asked what they were doing.

Брзо су морали да смисле причу.

They had to quickly come up with a story.

Ивана се сетила: "Господине, ми само играмо потрагу за благом за рођендан нашег пријатеља.

Ivana remembered: "Sir, we're just playing a treasure hunt for our friend's birthday.

Није опасно!

It's not dangerous!"

"Чувар је мало размишљао, али им на крају повероваше.

The guard thought for a bit but eventually believed them.

Отишао је, а Никола и Ивана су одустали од потраге.

He left, and Nikola and Ivana gave up the search.

Сели су на клупу, гледајући преко реке, осећајући се задовољно.

They sat on a bench, watching across the river, feeling content.

"Знаш", рече Никола, "можда нам није требало благо да се осећамо као авантуристи.

"You know," said Nikola, "maybe we didn't need treasure to feel like adventurers."

" Ивана се сложила: "Истина је, права забавна авантура било је ово време са тобом.

Ivana agreed: "It's true, the real fun adventure was this time with you."

" И тако је било: највеће благо било је пријатељство и срећни моменти које су делили у срцу Београда.

And so it was: the greatest treasure was the friendship and the happy moments they shared in the heart of Belgrade.